Kao i svako dete igrala se na igralištu. Krenula je da se penje na tobogan, saplela se i udarila prednji deo glave. Malo joj je krv išla iz nosa, ali ništa nije ukazivalo da se teže povredila.
Brzo su otišli u dom zdravlja, odakle su ih hitno uputili u Univerzitetsku bolnicu u Tiršovoj kod dečjeg neurologa, gde ne uspevaju da obave pregled.
– Mi još imamo u Tiršovoj zakazan pregled i to za 15. novembar. Nismo mogli da čekamo, pa smo pomoć potražili kod privatnog lekara – priča Dragana.
S obzirom na to da ništa nisu mogli da utvrde, predloženo im je da se Jani uradi skener, odnosno magnetna rezonanca, da se dete bespotrebno ne bi izlagalo zračenju.
– Kada su dobili rezulate magnetne, pozvali su me u sobu. Znala sam da nešto nije u redu. Po njihovim pogledima sve mi je bilo jasno – prepričava Dragana.
Odatle je hitno upućena u Kliniku za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, gde je Janu primila prof. dr Danica Grujičić.
– Rekli su nam da se nešto čudno dešava, ali da ne znaju tačno o čemu se radi. Još nekoliko lekara su zvali da bi se posavetovali i na kraju su nam izneli plan da će Janu operisati i da će tada znati o čemu se radi – kaže Dragana.
Tek nakon četvoročasovne operacije Janini roditlji su saznali da im je dete imalo ogroman tumor unutar vratne kičmene moždine, koji se prostirao od prvog do četvrtog pršljena. I da je tu od njenog rođenja. Još strašnija bila je i informacija da se nije sad otkrilo, za četiri do pet godina Jani bi otkazale i ruke i noge. Bila bi u kolicima, a na kraju bi prestala i da diše.
– To je bio tumor u obliku masnog tkiva, smešten unutar vratne kičmene moždine. Do sada takav lipom niko od nas nije video. Posle smo našli u literaturi da je za 30 godina svega sedam slučajeva opisano – objašnjava neurohirig dr Dragan Savić, koji je bio deo tima koji je operisao malu Janu.
Kako doktor objašnjava, problem je bio u tome što je tumora bio prožet nervnim tkivom, što je celu situaciju dodatno pogoršao.
– Tumor nije samo gurnuo tkivo kičmene moždine nego je ušao u njega. I zato je bio problem izvaditi ga, jer bi sa uklanjanjem tumora moglo doći do oštećenja nervnih elemenata, a u tom slučaju dete bi ostalo nepokretno – tvrdi dr Savić.
Prvi korak u četvorosatnoj operaciji bio je da se skinu sva četiri pršljena zajedno, u bloku, da bi posle mogli da se vrate.
– Profesorka Grujičić je imala genijalnu ideju da se pomoću mašine, kavitronskim ultrasoničnim aspiratorom polako uklanja tumor. Pomoću ovog aparata skidali smo tumor, a u isto vreme sačuvali tkivo. To su trenuci gde pacijent ostaje potpuno nepokretan ako se napravi jedna greška. Zbog toga je za vreme intervencije postojao i monitoring, koji nam je pokazivao da li impulsi prolaze kroz kičmenu moždinu i da li se tokom operacije oštećuju nervi – objašnjava dr Savić.
Operacija je uspešno završena, a probleme koje je od rođenja imala Jana sa levom stranom tela, nakon operacije se poboljšala. Levu nogu koju je malo vukla, sada je mnogo bolja.
– Osetila sam neku lakoću, što je sve dobro prošlo. Na kraju sve sam povezalo. Taj tumor ona je imala još dok je bila u mom stomaku. On je zaslužan što je Jana rođena hipotonična i što joj je leva strana bila slabija. Imali smo sreću u nesreći – kaže na kraju Janina mama.
Blic.rs