Na Jahorini je danas organizovan panel “Slobodne zone – stvaranje uslova za privlačenje investitora” u okviru konferencije “Global biznis egzekjutiv ritrit 2021”.
Organizator tog panela je ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac, koji je istakao da Bosna i Hercegovina želi da bude članica Svjetske organizacije slobodnih zona. U BiH postoje četiri slobodne zone, ali su sve četiri u Federaciji.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac istakao je da Vlada RS potencira formiranje slobodnih zona, i da je panel “Slobodne zone – stvaranje uslova za privlačenje investitora” organizovan zbog lokalnih zajednica u Srpskoj koje su već pokrenule inicijativu, a to su Trebinje, Bratunac, Brčko i Gradiška.
Sa jednom od najuspješnijih slobodnih zona u regionu, „Pirot“ u Srbiji, razmjenjena su iskustva i mapirali buduće kretanje da na teritoriji RS se organizuju slobodne zone koje će biti na korist i Srpske, ali i cijele BiH.
Prema riječima ministra Košarca, u BiH postoji, kako je rekao, “defektan pristup” zakonima jer kada se jednom zakon donese, on se ne mijenja, dodavši da je njegovo mišljenje da se defektizam mora riješiti tako što će se konstantno raditi po uzoru na zemalje koje su razvile slobodne zone.
Košarac je uputio apel nadležnim institucijama u Federaciji BiH da, poput Ministarstva privrede Republike Srpske, entitetskoj zakonodavnoj vlasti predloži zakon o slobodnim zonama, napomenuvši da su nadležni iz Srpske uputili Upravnom odboru Uprave za indirektno oporezivanje BiH inicijativu za izradu pravilnika o načinu primjene PDV-a.
Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vjekoslav Petričević rekao je da se nada da bi slobodna zona u Republici Srpskoj mogla da zaživi do kraja godine. Petričević je dodao da je resorno ministarstvo nosilac zakona o slobodnim zonama u RS. Petričević je dodao da će intenzivirati saradnju i sa lokalnim zajednica u Srbiji koje imaju slobodne zone.
Petričević je dodao da je ovo velika šansa za Srpsku da privuče strane investirore, dodavši da su plate u slobodnim zonama znatno veće nego van njih. Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić najavio je da će naredne sedmice biti kompletirana dokumentacija i predat zahtjev nadležnom ministarstvu za otvaranje slobodne zone u tom gradu. Trebinje bi time postao prvi grad u RS koji bi imao slobodnu zonu.
Ćurić je naglasio da je planirano da se u početku slobodna zona u Trebinju prostire na površini od oko 10 hektara, s mogućnošću proširenja na 100 hektara dodavši da su strateške grane za razvoj Trebinja energetika, poljoprivreda i turizam kao i će se izgradnjom aerodroma u tom gradu stvoriti još bolji uslovi za investiranje u tu lokalnu zajednicu.
Govoreći o slobodnim zonama u Srbiji, menadžer slobodne zone “Pirot” Vladan Stojanović rekao je da u Srbija ima 15 slobodnih zona i da se prostiru na oko 2.200 hektara. Stojanović je istakao da je Srbija, zahvaljujući slobodnim zonama 2019.godine ostvarila prihod u iznosu od 4,6 milijardi evra, od čega se 2,3 milijarde evra odnosi na izvoz i da godišnje investicije u slobodne zone u Srbiji iznose oko 200 miliona evra. Kada je riječ o slobodnoj zoni „Pirot“, njen prošlogodišnji promet iznosio je 623 mil.evra.
Stojanović je istakao da u slobodnoj zoni “Pirot” posluje 20 proizvodnih kommpanija, 59 trgovačkih, te da zapošljava 6.200 radnika.
Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vjekoslav Petričević je rekao da je dogovoreno da će biti nastavljena saradnja sa slobodnom zonom „Pirot“ i da je dobro da postoji interes svih nivoa vlasti u BiH za formiranje slobodne zone. Slobodne zone omogućavaju zapošljavanje domaće radne snage, dolazak novih tehnologija, a kompanijama koje posluju u njima da budu konkurentnije na tržištu.
TV K3