Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti (17. februar 2008. godine), što je projekat koji je podržan od većine demokratskih zemalja, Kosovo je priznalo 115 zemalja sveta, piše Dojče vele u tekstu pod naslovom “Kosovo – mračne perspektive?”.
Evropska unija i dalje je neutralna kada je reč o kosovskoj nezavisnosti, iako su 23 zemlje-članice tu nezavisnost priznale.
U najnovijoj Strategiji EU za Zapadni Balkan, u delu o Kosovu se navodi: “Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i da unapredi svoj evropski put, kada to budu dozvolile objektivne okolnosti”.
Drugog puta osim dijaloga – nema
Iako su kosovski politički lideri kritikovali strategiju EU, odnosno njen deo koji se odnosi na Kosovo, predstavnica Unije na Kosovu Natalija Apostolova ocenjuje da Strategija u suštini “ne pravi nekakvu razliku između Kosova i drugih zemalja u regionu, pošto je pred Kosovom i dalje dug put do faze integrisanja.
– Uslovi i kriterijumi su isti, proces proširenja i dalje je zasnovan na postignutom i drugog puta nema. Evropska unija ne može i neće da uvozi bilateralne nesporazume, oni bi trebalo da se reše pre učlanjenja. Kosovo bi, ali isto tako i Srbija, trebalo da intenziviraju pokušaje normalizacije, pošto drugog, alternativnog puta nema – naglasila je Apostolova.
Proteklih deset godina, kaže predsednik Hašim Tači, bile su godine sveobuhvatnog napretka Kosova koga je priznalo 115 zemalja sveta, godine kultivisanja dobrih odnosa s međunarodnim akterima, kao i godine relaksacije odnosa sa Srbijom.
Ipak, Tačija i dalje zabrinjava “izolacija građana Kosova od strane EU, nemogućnost njihovog slobodnog kretanja u šengen-zoni”.
Između nade i realnosti
Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo se suočilo s velikim temama koje se tiču i njegovog suvereniteta. To je učinilo da očekivanja građana stagniraju, ocenjuje za DW analitičar iz Prištine Naim Rašiti.
– Realnost je to da kosovsko društvo nije imalo iskustva u izgradnji institucija, niti je imalo projekciju toga kako će se nezavisnost kretati u narednim godinama – kako će izgledati deseta, kako dvadeseta godišnjica nezavisnosti… Obećanja koja su data u to vreme više su bila nadanja nego realnost. Kosovo se, nakon proglašenja nezavisnosti, suočilo s velikim pitanjima koja se tiču unutrašnjeg i spoljnog suvereniteta, a to je usporilo potpunu konsolidaciju nezavisnosti i ometalo da se očekivanja materijalizuju – kaže Rašiti.
Kosovski analitičar je mišljenja da su, uz svu stagnaciju nakon proglašenja nezavisnosti, na Kosovu zabeleženi i uspesi.
– Ima uspeha, završeno je nadgledanje nezavisnosti Kosova, postoji 115 priznanja i zemlja je donekle konsolidovana. Za ljude koji su bliski političkim procesima to su zapažena dostignuća, dok su za društvo i nove generacije ta dostignuća nepotpuna. Ali ovu desetu godišnjica kosovsko društvo dočekuje u nekoj vrsti depresije, jer zemlja nije uspela da ispuni minimalna očekivanja građana kada je reč o svakodnevnom životu, kada je reč o zdravstvu, obrazovanju, javnim uslugama… Postignut je, dakle, evidentan napredak koji političke strukture zadovoljava, ali je za najveći deo društva on nepotpun – kaže Naim Rašiti.
Brojni izazovi
Još bez ZSO
Jedna od obaveza iz dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU koju Kosovo i dalje nije ispunilo jeste osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Predsednik Hašim Tači, koji je 2013. u svojstvu premijera potpisao dogovor o normalizaciji odnosa sa Srbijom, podsetio je nedavno vladu Kosova na, kako je rekao, “neispunjenu međunarodnu obavezu koja se tiče osnivanja ZSO”.
Korupcija, nepotizam, osnivanje oružanih snaga…
S druge strane, analitičar Bljerim Burjani ocenjuje da “glavni izazovi za Kosovo ostaju jačanje reda i zakona, posebno funkcionisanje pravnog sistema, borba protiv korupcije, nepotizma, proširenje punog suvereniteta na severu zemlje, osnivanje Oružanih snaga, implementacija sporazuma o Zajednici srpskih opština, ratifikacija demarkacije granice sa Crnom Gorom, liberalizacija viza, ekonomski razvoj, zdravstvena i socijalna zaštita, i evropske integracije”.
Burjani uz to ukazuje da su Kosovu potrebni veći podsticaji Evropske unije, u smislu pokazivanja dobre volje za integracione procese.
– EU bi dakle trebalo dodatno da podstakne volju kosovskih institucija za integracione procese. Ona bi trebalo više da podrži građane Kosova, kako ne bi bili izolovani od Evrope. Građani Kosova ostaju verni prijatelji EU i SAD, oni čvrsto veruju u EU i njen razvoj, i posvećeni su evropskim integracijama – mišljenja je Bljerim Burjani.
Kvinta: Održite reč
Uoči obeležavanja desetogodišnjice proglašenja nezavisnosti, Kosovo je do krajnjih granica zaoštrilo odnose s međunarodnom zajednicom, kada su 43 poslanika u Skupštini podneli inicijativu za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine, osnovanog po Zakonu izglasanom 2015. godine.
Debate oko tog pitanja trajale se više od mesec dana da bi se, nakon velikog međunarodnog pritiska, lideri zemlje – predsednik Hašim Tači, predsednik skupštine Kadri Veselji i premijer Ramuš Haradinaj – javno izjasnili da Zakon o Specijalnom sudu neće biti ukinut, iako ga, kako su rekli, i dalje smatraju istorijskom nepravdom.
Izjave o tome da Zakon neće biti ukinut, pozdravili su u zajedničkoj izjavi predstavnici zemlje Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) u Prištini.
– Od kosovskih lidera očekujemo da održe njihovu reč, a od kosovskih institucija da poštuju tu spremnost. Samo podržavajući vladavinu zakona i obezbeđujući pravdu za sve žrtve, Kosovo može da afirmiše svoju zrelost kao država i spremnost za opštu integraciju u Evropu i međunarodnu zajednicu – navodi se, između ostalog u izjavi predstavnika zemalja Kvinte.
Odgovornost leži na političarima
Pre deset godina, podseća politički analitičar Imer Muškoljaj, očekivanja građana od njihove zemlje bila su mnogo veća.
– Stvari se nisu kretale onako kako je bilo zamišljeno, ni kada je reč o uspostavljanju države, niti u drugim oblastima. Danas je Kosovo zemlja sa mnogo problema, za mnoge je to mesto s mračnom perspektivom koje više služi interesima političke klasa, a manje građanima. Odgovornost za takvo stanje snosi politička klasa koja je svojim postupcima i svojim pristupom i dovela do toga da stvari stagniraju – kaže on.
Nije lako da se jedna zemlja stvori, svestan je Muškoljaj, ali s većom i odgovornom posvešćenošću političkog rukovodstva, situacija bi, smatra, bila mnogo bolja.
– Tokom cele protekle dekade Srbija je ometala uspostavljanje države Kosovo. Ukoliko se ne postigne finalni dogovor o priznanju državnosti, problemi će se samo povećavati. Dogovor između dveju zemalja trebalo bi postići što pre, sa posredovanjem i uz garancije SAD i Evropske unije. To bi pozitivno uticalo na uspostavljanje države Kosovo – kaže Muškoljaj.
Građani strepe kako će preživeti mesec
Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Behljulj Bećaj kaže za “Blic” da građani nemaju mnogo razloga za slavlje, jer, kaže, strepe kako će preživeti svaki naredni mesec.
Podseća da je nezaposlenost najveća u regionu, da se država bori sa korupcijom, nesređenim zdravstvom, prosvetom, da nema vladavine prava…
– Činjenica je da su građani ostvarili svoj istorijski san i dobili svoju državu. Samim tim su sada svesni prednosti i mana dobijanja države – rekao je Bećaj i dodao da se pokazalo da im to što su dobili državu neće rešiti sve ono što ih tišti.
Građani zato, poručuje ne mogu da budu srećni u susret godišnjici, a pogotovo ne sa trenutnim liderstvom, za koje ukazuje da će samo nastaviti da degradira državu.
Analitičar međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi poručuje da je nezavisnost običnim ljudima donela “istorijsku želju ispunjavanja onoga za šta su se generacije žrtvovale”.
– Ono što je proglašenje nezavisnosti donelo kao dobro je to što smo dokazali da smo za evropski put i za članstvo u NATO, a loše je to što i dalje kuburimo sa korupcijom i organizovanim kriminalom – rekao je Šeholi za “Blic” i dodao da je standard isti kao i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
Ne mrze Srbe, samo Slobodana Miloševića
Kaže i da su Albanci prihvatili svoje komšije Srbe, da ih ne mrze, te da mržnja postoji samo prema bivšem režimu Slobodana Miloševića, koji im je “naneo mnogo boli”.
Sve više Srba je u institucijama Kosova, podseća Šeholi i navodi da vlada ima tri srpska ministra i zamenika premijera, 10 predsednika opština i 10 poslanika u skupštini.
Nedavno je i za zamenika ombudsmana izabrana srpskinja – Marija Radulović.
Nema alternative, osim da žive u miru
– Albanci i Srbi nemaju alternativni put izuzev da žive u miru i u težnji da što pre budu deo velike evropske porodice. Organizovani kriminal i korupcija kao fenomen je rak društva, a Kosovo, kao ni države regiona, nije moglo da bude imuno od tog fenomena. Kao društvo nadamo se da će to zlo društva da tone, kako budemo ispunjavali kriterijume za članstvo u EU – poručio je Šeholi.
Ankete: Srbija neće priznati nezavisnost
Ipak, veliki broj građana Kosova nije ubeđen da će kraj dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU dovesti do toga da Beograd prizna nezavisnost. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Demokratski institut Kosova (KDI), čak 49 opsto građana Kosova smatra da dijalog ne bi trebalo nastaviti bez uključivanja SAD u taj proces. Sa druge strane, 45 procenata anketiranih iz srpske zajednice na Kosovu smatra da bi dijalog trebalo nastaviti bez uključivanja SAD, što je stav samo 29 odsto građana Albanaca i 24 procenta iz drugih zajednica.
DW podseća, premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je “nezavisnost Kosova postignuta zajedničkim naporima sa SAD i da to čini posebnim veze između dva naroda, kosovskog i američkog. NATO je, sa SAD na čelu, spasao živote građana Kosova”, istakao je Haradinaj, koji je, zajedno sa predsednikom Hašimom Tačijem boravio u SAD na molitvenom doručku.
Inače, prema već pomenutoj anketi, 51 odsto građana Kosova ne očekuje da se proces dijaloga sa Srbijom završi tokom 2018. – takav stav dele svi anketirani, nezavisno od njihove etničke pripadnosti.
Pored toga, 48 procenata kaže da ne očekuje priznanje Srbije na kraju dijaloga. Samo jedan odsto građana srpske zajednice očekuje da Srbija prizna državnost Kosova na kraju tog procesa, u poređenju s 34 procenta građana albanske zajednice i 23 odsto građana drugih zajednica, pokazuje istraživanje KDI.
BLIC