BiH je zemlja u razvoju te je potrebno da se do 2030. godine orijentiše na ekološki prihvatljiv i jeftin energent koji će nam pomoći da izgradimo privredu, a jedan od najprihvatljivijih energenata je gas, rekao je Aleksandar Ivanković, komercijalni direktor “Optima Groupa”.
Ivanković je učestvovao na panelu “Regionalni pristup snabdijevanja energentima (gas, nafta, ugalj) u vrijeme energetske krize sa osvrtom na proces dekarbonizacije u regiji” na Samitu energetike u Trebinju, te je tom prilikom istakao da je BiH prebrodila ozbiljnu krizu, kao i da je sigurno da nećemo ostati bez energenata.
“Ipak, to ne eliminiše krizu, jer se treba suočiti s tim da su neki energenti na cjenovnom nivou koji je iznad prosjeka i opterećuje privredu. Gorivo je i dalje na visokom nivou u maloprodaji, a i drugi energenti su skuplji nego 2019. i 2020. godine. Mislim da smo prešli iz kriznog momenta u tranzitni period, koji će sigurno potrajati nekoliko godina, u zavisnosti od toga koju strategiju odaberemo”, rekao je Ivanković i dodao da nas to vodi ka izmjeni energetskog portfolija, te istakao da će neko koristiti više gasa, a manje uglja, neko manje i jednog i drugog, ali više sunčeve energije i energije vjetra…
Kako kaže, paralelno treba investirati i u razvoj infrastrukture i izgradnju solarne energije, vjetroenergije i balansirati, jer jedno bez drugog neće funkcionisati.
“Vidjećemo ko je izabrao najbolji portfolio i ko je u mogućnosti učiniti konkurentniju privredu, jer su ipak energenti mreža privrede i na njima treba da se razvija kompletan razvoj koji je prioritet za Republiku Srpsku i BiH. Bitno je da izvučemo pouke iz ovoga, jer što više različitih energenata budemo koristili, to će nam i privreda biti sigurnija i moći ćemo praviti projekcije razvoja i po 10-15 godina unaprijed”, istakao je Ivanković.
Prema njegovim riječima, pozitivno je što naši sistemi idu ka primjeni direktiva koje im se daju, ali ističe da se moraju gledati vlastiti interesi i mijenjati energetski bilans na najpovoljniji način za BiH.
Pojašnjava i da je proces dekarbonizacije poprimio paradoksalnu notu i daje primjer da Evropa na agresivan način pokušava da zamijeni svoj portfolio te da u tome uspijeva, ali uz određenu cijenu.
“Evropa teži tome da do 2050. godine svede emisiju CO2 na nulu, a do sada su uspjeli da smanje na 34 odsto, dok je reperna tačka 1990. godina. Kada to isto uporedimo sa BiH, mi smo smanjili za 50 odsto, iako spletom nesrećnih okolnosti. Dok Evropa ima prioritet da zamijeni energetske nositelje koje koriste u svojoj privredi, mi prvo moramo da damo dodatni stimulans privredi do 2030. godine kako bi se razvila i tu bi dobru ulogu kao energent imao gas, jer je sa aspekta EU prihvaćen kao alternativni energent”, dodaje Ivanković. NN