Nikola Jokić je jedna od najvećih NBA senzacija. Ali, kako ga je to Denver otkrio i “ukrao ispred očiju” ostatka najjače lige na svetu?
Odgovor na to potražio je novinar “Denver posta”, Majk Singer, i njegova zapažanja glase ovako:
“Ljudi iz uprava Denver Nagetsa morali su da pobijede u pravoj društvenoj igri koja se tiče stuba ekipe, Nikole Jokića. Jer, da ga nisu uzeli kao 41. pika na draftu 2014. godine, da nisu uspjeli da sprovedu u djelo taj odabir koji je temelj ovosezonskog iznenađujućeg uspjeha, pitali bi se koliko bi visoko on na draftu bio odabran da je ostao još jednu sezonu u Evropi.
Foto: Tanjug/AP
Do tada bi ostatak lige već otkrio ono što su Nagetsi znali – da Jokić, iako možda nije izgledao tako, ima prirodni talenat za ovu igru. Ali, teško da je neko sa strane mogao da predvidi da će Jokić, prvi Ol-star igrač kluba poslije osam godina, pokrenuti košarkašku renesansu u Denveru.
Nagetsi su najtraženiji tim za gledanje u gradu (u kome su još i trostruki osvajači NFL Superboula, Denver Bronkosi; dvostruki hokej šampioni NHL-a Kolorado Avelanši, ali i bejzbol (Kolorado Rokis) i MLS timovi (Kolorado Rapids)). Nagetsi su već dosad 18 puta potpuno rasprodali halu u ovoj sezoni, za četiri više nego cijele prošle sezone.
Bučni ambijent je učinio od Denvera razarajuću silu u njegovoj dvorani – sa učinkom 23-4 pred svojom publikom Nagetsi dijele prvo mjesto u celoj NBA ligi. A gledanost prenosa mečeva na okalnoj Altitjud TV stanici je skočila za 93% što je, prema podacima NBA, najveći skok u cijeloj ligi.
“Čovječe, to možeš i da osjetiš, ali i da čuješ”, kaže iskusno krilo Nagetsa Pol Milsap o uzbuđenju koje vlada u hali. “Velika je to razlika u odnosu na ono što je bilo. Duh košarke u ovom gradu je zaista evoluirao. Sada je na nama da za tu publiku što bolje igramo”.
Negdje u aprilu ove godine, Nagetsi, trenutno drugi u Zapadnoj konferenciji, vratiće se u plej-of po prvi put od 2012/2013. Radili su na tome godinama. Korijen tog oživljavanja kluba može da se pronađe u aprilu 2014, kada su (tada 19-godišnjeg) 213 centimetara visokog centra iz Srbije, Jokića, spazili na “Hups samitu” u Portlandu. Tradicionalno godišnje okupljanje košarkaških talenata po pravilu okupi desetine NBA moćnika a upravo je tu, u trening centru Portland Trejl Blejzersa, Jokić pokazao da može da se nadmeće sa talentima NBA kalibra.
Foto: Tanjug/AP
I, dok su mnogi predstavnici klubova vidjeli Jokića kao visokog, još neizrezbarenog do kraja centra, a bili odbijeni odsustvom klasične fizičke građe koja se od igrača na takvoj poziciji očekuje, Nagetsi su gledali iza te estetike. Vidjeli su lukavog košgetera koji ima osećaj za šut, vidjeli su centra koji umije da se druži sa loptom kao neko iz spoljne linije.
Jedina prepreka bila im je – kako obezbjediti da on bude i dalje dostupan na draftu u junu te godine, kada oni budu birali. Deset dana pre tog drafta, Jokićev menadžer (Miodrag Miško Ražnatović) je rekao da je spreman da povuče svog klijenta sa te lutrije.
Nagetsi su ga zamolili da razmisli o tome, garantujući mu da će tog njegovog igrača uzeti kao 41. pika, za šta smo dobili potvrde od dva NBA izvora.
On je pristao, a Nagetsi su tako pronašli svoj dijamant u drugoj rundi NBA drafta.
Ko je još mogao da izabere Jokića
Logično pitanje, skoro pet godina kasnije, je – kako je toliko mnogo timova propustilo da odabere Jokića?
“To vam nije neka egzaktna nauka”, kaže Tim Koneli, predsednik košarkaških operacija Denver Nagetsa, što je funkcija vrlo slična našoj “sportski direktor”. Kaže i dodaje: “Nikola je, do tog momenta, sa svojim profesionalnim (statističkim) brojkama u Evropi bio neko ko bi se odmah istakao, a sigurno da je i onakvo njegovo tijelo lako moglo da dovede do silnih pitanja i sumnji”.
Klint Kapela, budući pik prve runde, kog su odabrali Hjuston Roketsi, krilni centar iz Švajcarske, bio je u sastavu tog “tima svijeta” na skupu u Portlandu i dobro se sjeća pomenute sedmice. Kapela je bio neobrađen, ali već veoma hvaljen talenat. Jokić ga je (na treninzima) razbio u paramparčad nestvarnim radom nogu i “lakom” šuterskom rukom u reketu.
Foto: @Nuggets / Twitter
“Nikad vam on nije bio neki atleta”, smeška se Kapela sad. “Ali, igrao je u Evropi, tamo je već sve živo radio. Sjećam se da je ubacio nekoliko trojki u nizu, bio dobar na ‘postu'… Mnogi igrači iz Evrope vrlo brzo ‘provale’ kako da igraju pametno i efikasno. Tako se kod nas i igra”.
Kanađanin Trejl Lajls, jedan od četvorice budućih članova Nagetsa iz tog “tima stranaca” na Samitu, spasao se poniženja:
“Da, Jokić je išao na sve i svakoga. Ja sam, srećom, bio u njegovom timu pa sam samo gledao”, kaže nasmejani Lajls.
Zbog njega su Nagetsi izveli trejd u noći NBA drafta 2017, a on se i danas vrlo živo seća Jokićevih partija na Hups samitu u Portlandu.
“Niko nije znao ko je on. Mislim da se sve to desilo drugog dana treninga. Potpuno je ‘odlijepio’ i počeo da ‘ubija u pojam sve žive!”.
Jokić je draftovan te 2014, a onda je ostao u Jadranskoj ligi, harao još godinu dana, uzeo MVP nagradu i 2015. stigao u Nagetse. Baš kada je tim preuzeo i trener Majkl Malon.
“Godinu posle drafta se, zapravo, prvi put desilo da smo videli prave naznake toga da stvarno imamo momka koji bi mogao da bude temelj naših uspjeha”, priznaje Koneli.
Denver se odrekao Karmela Entonija zbog Jokića
Nagetsi su bili brod bez krme, klub kome je falio identitet kada je Malon došao. On je sazrijevao kao pomoćnik u nekim od najboljih stručnih štabova u NBA pre nego što se ne baš slavno razišao sa Sakramentom, gde je bio glavni trener. Doneo je u Denver čvrstinu, ali onu zasnovanu na pažnji usmerenoj ka detaljima.
Ipak, nije imao mnogo talenata sa kojim je trebalo da radi. Ako su Jokićeve partije u Evropi još i nagovještavale potencijal, pravi alarm su izazivale debitantske igre Garija Herisa.
Heris je delovao pogubljeno u svojoj početničkoj, 2014/2015 sezoni, a užasno se mučio sa preciznošću. Ali, voleli su Nagetsi njegovu nedodirljivost na terenu i pomislili da bi od njega mogli da stvore korisnog beka.
“Predstavljao je baš sve što smo mi želeli da budemo. Uzeli smo na draftu dobrog igrača a sjajnog čoveka, pustili ga da igrom prolazi kroz periode grešaka, da pronađe svoju NBA stazu i sada prikupljamo plodove takvog pristupa”, kaže Konoli.
Sledeće, 2016, Malon je pronašao sličnu dušu u Džamalu Mareju, neustrašivom sedmom piku. Pitate li upravu Nagetsa kako je došlo da im “u šake” odlični plej sa Kentakija, rekli bi vam – samo srećom.
“Da ste nam to u samoj noći drafta nagovijestili, smejali bismo vam se”, kaže Konoli.
Samo, novinar Denver Posta nije baš pojasnio taj smijeh, pa evo male ilustracije: prvi pik je bio Ben Simons, drugi Brendon Ingram, treći Džejlen Braun. Recimo da je to sve bilo očekivano. Mnogi su mislili da će Marej biti sledeći prozvan, ali Feniks je uzeo Hrvata Dragana Bendera. Ni potom se nije čulo ime sjajnog beka – Minesota je odabrala pleja Krisa Dana, a onda ga je i Nju Orleans preskočio, uzeo je sadašnjeg Bogdanovićevog saigrača u Kingsima, Badija Hilda. I, odjednom – Džamal Marej je (p)ostao slobodan. Naravno, takvu priliku Nagetsi nisu propustili.
Foto: twitter/Denver Nuggets
Ali, da nije sve samo stvar sreće, dopunićemo i sledećim rečenicama priču Denver Posta. Naime, da bi uopšte doveli Garija Herisa, kog nisu oni izabrali nego Čikago Bulsi pomenute 2014, Nagetsi su dali “bikovima” tada solidnog Entonija Rendolfa i prava na 11. pika Daga Mekdermota. A dobili su ne samo, ispostaviće se sjajnog, Herisa, već i Jusufa Nurkića i pika druge runde 2015. Sjajno obavljen posao. A da bi mogli da dovedu Jokića 2014, kao 41. pika, oni su tri godine ranije, još 2011. napravili potez za budućnost – odrekli su se čuvenog Karmela Entonija, ali i Čonsija Biilapsa i još četiri igrača i – u velikoj razmeni sa Minesotom i Njujorkom već tada stekli pravo da 2014. biraju u drugoj rundi baš onda kada su mogli da kažu “Uzimamo Nikolu Jokića”.
Budućnost se gradi strpljivo, ali konstantno.
Nikola Jokić i Džejson Tejtum na ovogodišnjem Ol-staru
I, kada je Marej, u crnom smokingu i kravatom došao na bini do NBA komesara Adama Silvera, Nagetsima je postalo jasno: imaju ključni trio mladih igrača – Jokića, Herisa i Džamala Mareja.
“Najbolja stvar u svemu je da mi nismo stavili ogromnu hipoteku na našu budućnost”, kaže Malon. “Zadržali smo naše mlade snage. Sviđa mi se što je uprava zajedno sa stručnim štabom shvatila da budućnost ovog tima leži upravo u Džamalu, Nikoli, Geriju… A često vidite druge timove koji se odriču svoje budućnosti zbog ‘pobijedi sad, odmah!’ stava, a na kraju se to baš i ne desi. Mi smo ijrešili da se izgrađujemo iznutra, da gajimo naše sopstvene snage”.
Zato je Denver tu gdje jeste sada. Prepun talenata koji bi trebalo da klubu omoguće da bude u vrhu u mnogim godinama koje dolaze.
“Mislili smo da je za tržište na kome smo mi, najbolje da napravimo održiv, uspješan tim visokih mogućnosti kroz unutrašnje sazrevanje, mudru draft politiku, razvoj i identifikaciju igrača koji bi stvarno mogli da se uklope u jednu takvu sliku”, kaže Konoli.
Sledeći zadatak za Nagetse je doigravanje, koje sada djeluje kao izvesno. A onda uspješni nastupi u plej-ofu, koje klub nije imao od 2008/2009. kada je Denver igrao u finalu Zapadne konferencije.
Sa bučnom publikom koja ih bodri, očiglednom prednošću domaćeg terena koja je u plej-ofu i te kako važna, Denver se nalazi pred uspesima. Možda i nagradama – za Malona, Konelija, možda i za Jokića.
Ali, individualna dostignuća nisu ono što pokreću ovaj tim. Iako je Jokić njegov najbolji igrač i vođa, čitava ekipa nastupa bez egoizma, ali sa ambicijom da napravi iskorak. Sve to, jer su Nagetsi umeli da vide potencijal tamo gde mnogi nisu.
“Treba zastati i shvatiti šta smo mi sve dosad uradili. Pred utakmicu, himnu i onu buku navijača, baš sam minule nedelje pomislio kroz šta smo prošli, šta smo izgradili od mog dolaska ovde. Od temelja do ovog momenta. A izgradili smo nešto posebno. Imamo posebnu grupu igrača koja je posvećena tome da budemo najbolji što možemo biti”, zaključio je Malon, a i Majk Singer.
Trebalo bi, možda, nešto dodati. Naizgled sitnica, ali važnija od mnogih oku “krupnih stvari”. Ako neko pomisli da Jokić odabran zbog fantastične partije u Portlandu, da su na samoj utakmici “Hups samita” na kojoj su bili 18-godišnji i 19-godišnji talenti poput Karl-Entonija Taunsa, Kelija Ubrea, Džahila Okafora, ali i Emanuela Mudijea, pomenutih Mareja, Lajlsa, Kapele i drugih, da su na toj utakmici čelni ljudi Denvera bili oduševljeni Jokićem, nisu. Jer, on je promašio oba dalekometna šuta, nije imao nijednu asistenciju, a dvaput je izgubio loptu na putu do skromnog učinka od pet poena i sedam skokova za 16 minuta.
Ali, gledali su svaki njegov trening.
Svaki pokret. Svaki uloženi trud.
Igrač se, ionako, postaje na treninzima.
Na utakmicama se nebo samo razvedri i zvezde zasijaju onakve kakvim su izgrađene daleko od očiju javnosti.
SRPSKAINFO