Članovi Interresorne radne grupe parlamenta BiH za izmjene Izbornog zakona saglasni su da je rok od raspisivanja izbora do objave izbornih rezultata predug i da ga treba skratiti.
I u današnjem nastavku dvodnevnog zasjedanja članovi Interresorne radne grupe pokazali su da ne postoji konsenzus o ključnim pitanjima.
Tokom rasprave konstatovano je da je glasanje putem pošte jedno od gorućih pitanja, ali je rasprava pokazala da o tome postoje različiti stavovi.
Član Interresorne radne grupe Snježana Novaković Bursać rekla je da je nedopustivo da se mjesecima nakon izbora “otvaraju nekakve vreće i prevrću nekakvi rezultati”.
“Postoje i dokazi da je proces glasanja poštom vrlo problematična stvar za ukupan izborni proces u BiH”, istakla je Bursaćeva.
Ona je dodala da je SNSD spreman da o tome otvoreno razgovara.
“Smatramo da je to segment izbornog procesa koji stvara najviše problema”, rekla je Bursaćeva, ističući da niko ne pominje ukidanje prava ljudima da glasaju, ali da to utiče na izborni rezultat i na implementaciju izbornih rezultata u sredinama gdje ne plaćaju porez, gdje ne žive i da se efekat izbora ne odražava na njihov život.
Bursaćeva smatra da sigurno postoje modaliteti da se to biračko pravo ostvari u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
“To u DKP mreži mogu ostvariti sedam dana prije izbora ili na dan izbora, jer ovo što nam se sad dešava definitivno otvara prostor za razne manipulacije. Ne smije se ograničiti pravo čovjeka, ali način konzumiranja tog prava mora biti uređen na neki bolji način”, naglasila je Bursaćeva.
Zamjenik predsjedavajućeg Interresorne radne grupe Bariša Čolak rekao je da se mora postići visok stepen konsenzusa ukoliko se želi nešto promijeniti.
“Činjenica je da sve ono što stiže u Centar za brojanje poslije održanih izbora dodatno opterećuje izborni proces”, kaže Čolak.
On je istakao da bi bilo dobro da se ljudima omogući da glasaju, ali da ti glasovi dođu na vrijeme.
“Bilo bi dobro da imamo izborne rezultate što prije. To je vrlo ozbiljno pitanje i o njemu se treba razgovarati”, smatra Čolak.
Čolak je ocijenio da su rokovi koji su sada postavljeni predugi i da ih treba skratiti.
Predsjedavajuća ove radne grupe Alma Čolo navela je da u ovom trenutku ne može reći da li ovo parlamentarno tijelo radi brzo ili sporo, ali da je diskutovano o mnogim pitanjima, da o nekim postoji konsenzus i da će se na kraju glasati o svakoj izmjeni i dopuni Izbornog zakona.
Čolo je ocijenila da postoji konsenzus o nekim tehničkim izmjenama, a da krupna politička pitanja zahtijevaju dodatni konsenzus.
“Rok je pet mjeseci od dana raspisivanja do dana održavanja izbora. Za zemlju kakva je BiH to je predug rok”, ocijenila je Čolo i istakla da taj rok treba skratiti.
Govoreći o latentnom sukobu Interresorne radne grupe i Centralne izborne komisije (CIK), Čolo je rekla da je odluka parlamenta da ne uključi članove CIK-a.
Ona je optužila SNSD i HDZ da nisu dali saglasnost da se pozovu članovi CIK-a u Interresornu radnu grupu.
“Bilo bi bolje da su oni tu, jer oni su ti koji provode izbore, znaju presude sudova po konkretnim prigovorima, znaju najbolje preporuke međunarodnih institucija i oni su to ugradili u svoj prijedlog”, rekla je Čolo.
Na prijedlog Damira Arnauta da Interresorna radna grupa od CIK-a zatraži mišljenje o skraćenju izbornih rokova, reagovao je Dževad Mahmutović (SDA) koji je rekao da Arnaut “konstanto podmeće klipove u rad Interresorne radne grupe”.
Arnaut je odgovorio da se Mahmutović izražava na način na koji on ne želi da se spušta.
Član Radne grupe Saša Magazinović rekao je da ne vidi razlog zbog čega se dižu tenzije kada je riječ o radu ove radne grupe i da je zadovoljan načinom na koji su tretirani njegovi amandmani.
“Rokove je potrebno skratiti jer i u zemljama regiona i u inostranstvu to traje mnogo brže, ne samo priprema izbora nego i samo brojanje, saopštavanje rezultata, pravosnažnost. Kod nas je to mnogo sporije nego u drugim državama i treba primijeniti iskustva drugih”, smatra Magazinović.
Govoreći o glasanju u inostranstvu, on je rekao da tu postoje dva pristupa i oni koji su nasilno protjerani iz BiH i oni koji su dobrovoljno otišli.
“S razlogom se postavlja pitanje da li oni treba da odlučuju o izborima u opštini u kojoj ne žive”, naveo je Magazinović.
On je konstatovao da je BiH komplikovana zemlja i da je teško spojiti ova dva razloga.
“Za opciju sam da se ljudima omogući da glasaju za izbore u BiH zbog ovih prvih”, rekao je Magazinović i dodao da je potrebno da to biračko pravo ostvare kao i do sada.
Za narednu sedmicu, 22. i 23. juli, najavljeno je dvodnevno zasjedanje Interresorne radne grupe za izmjenu izbornog zakonodavstva BiH, tokom kojeg će biti razmotreni prijedlozi za izmjene i dopune preostalih poglavlja Izbornog zakona BiH.
Srna