Tu su se okupljale porodice i prijatelji. Sada su stotine praznih i oronulih tržnih centara simbol nestanka klasične maloprodaje. Ove kosture od betona i stakla malo ko bolje zna od fotografa Sefa Loulesa. Njegove fotografije prikazuju betonske džungle, pokretne stepenice, prašnjave lutke iz izloga.
One ne pokazuju samo propadanje zgrada, već svjedoče i o nestanku javnog prostora i ljudi iz njega. U većini tržnih centara je mračno, jedino svjetlo dolazi kroz veliki svjetlarnik na plafonu. “Izgleda gotovo kao da odozgo svijetle svemirski brodovi”, kaže Loules.
Napušteni tržni centri jasno pokazuju da se američka trgovina na malo promijenila. Kao i u vrijeme kada su cvjetali, ruine tržnih centara sada određuju sliku američkog predgrađa. Prema stranici deadmalls.com u Americi ima oko 400 takvih ruina. A izgledi za budućnost za oko 1.100 centara koji još rade nikada nisu bili lošiji. Ni u jednoj zemlji na svijetu nema više prodajnog prostora po glavi stanovnika 21 kvadratni metar.
Na drugom mjestu je Kanada sa 15 i potom Australija sa deset kvadratnih metara. Sve više velikih trgovaca napušta tržne centre, a s njima odlaze i kupci. Tako je početkom 2017. “Sears” saopštio da će zatvoriti 150 prodavnica širom Amerike zbog gubitka od 60 miliona dolara tokom 2016. “Macys” će morati da zatvori 68 prodavnica. Analitičari računaju da će do 2025. biti zatvoreno oko 400 tržnih centara.
Pritom se umiranje šopingmolova odvija veoma brzo. Razlog za to je poznat: trgovina putem interneta. Ono što je novo jeste brzina kojom se to dešava, a za šta su odgovorna dva faktora: “Recesija 2008. i nevjerovatno brz razvoj ‘Amazona’ i drugih internet prodavaca”, kaže Mark Koen, koji predaje maloprodaju na Univerzitetu “Kolumbija” i dugi niz godina je bio izvršni direktor “Searsa”.
On je transformaciju posmatrao od početka i očekuje da se njen tempo ubrza. Jer, Amerikanci sada vole onlajn kupovinu kao što su nekada voljeli tržne centre. Čak 95 odsto Amerikanaca redovno kupuje onlajn i to se ogleda u skoro 395 milijardi dolara prometa u 2016. godini, što je rast od 15,6 odsto u odnosu 2015.
Udio onlajn kupovine u ukupnoj maloprodaji je takođe u stalnom porastu. U prvom kvartalu 2007. je bio ispod 3,5 procenta, dok je ovog proljeća dostigao 8,5 odsto, prenosi američko Ministarstvo trgovine. Brus Batkin vodi firmu “Terra Capital”, koja okuplja investitore u nekretnine i trgovce na malo. Sve češće ga zovu očajni vlasnici tržnih centara, koji traže refinansiranje.
Batkin mora da ih odbije: “Mala je vjerovatnoća da ti ljudi nađu firme koje će zakupiti prodajni prostor.” Mnogi investitori su voljni da investiraju u tržni centar ili prodajni prostor samo ako se njegova namjena transformiše u staračke domove, ljekarske ordinacije i kolcentre.
Dok se tržni centri zatvaraju, logistički centri onlajn trgovaca niču kao pečurke poslije kiše. “Amazon” je u aprilu u srcu Nju Džerzija otvorio svoj najveći centar, sa više od 90.000 kvadratnih metara i najnovijom tehnologijom. Potražnja za takvim centrima raste, kaže Fred Šmit iz firme koja se bavi nekretninama “Coldwell Banker Commercial Affiliates”: “Potrošači očekuju da im naručena roba stigne istog dana.
” I veliki lanci prodavnica kao “Walmart” ili “Target” imaju onlajn prodavnice. Ali oni moraju mnogo da ulože u rekonstrukciju infrastrukture, da otpuštaju radnike i zatvaraju prodavnice. “Amazon” tu ima ogromnu prednost kaže Mark Koen. Do sada ti giganti maloprodaje nisu uspjeli za izgrade funkcionalni poslovni model.
“Oni ne prepoznaju moć koju im nudi internet.” Koen ipak vidi malu šansu za trgovce na malo: Oni bi trebalo da se fokusiraju na prednosti koje imaju u odnosu na internet: fizički doživljaj dodirom i mirisom. Tu bi bilo dobro kada bi unaprijedili svoje prodavnice sa više usluga i većim izborom. Ali, čak i ni to ne bi spasilo tržne centre oni su dio prošlosti.