Glasovi u glavi nisu mašta. Saznajte kako mozak vara samog sebe i zašto ljudi sa šizofrenijom fizički čuju svoje misli kao tuđe glasove.
Godinama su ljude koji čuju glasovi u glavi gledali sa sumnjom, misleći da sve to „samo umišljaju“. Međutim, nauka je konačno stala na stranu oboljelih.
Najnovije istraživanje objavljeno u prestižnom naučnom časopisu PLOS Biology, koje je sproveo tim stručnjaka sa NYU u Šangaju predvođen dr Sing Tijanom, potvrdilo je da se u glavi ovih ljudi dešava ozbiljan biološki kvar. Oni ne izmišljaju – njihov mozak zaista registruje zvuk, iako ga niko drugi ne čuje.
Šta su zapravo glasovi u glavi?
Glasovi u glavi su neurološki kvar u sistemu koji naučnici zovu „eferentna kopija“. Prema studiji iz 2024/2025, mozak oboljelih ne šalje interni signal koji identifikuje misao kao sopstvenu. Zbog toga slušni korteks reaguje na unutrašnju misao kao na stvaran, spoljni zvuk.
Mozak koji „zaboravi“ da javi šta radi
Glavni krivac za ovaj problem je pomenuta „eferentna kopija“. Kod zdravog čovjeka, mozak funkcioniše kao uigrana ekipa: čim kreneš nešto da kažeš ili pomisliš, on pošalje „brzi mejl“ centru za sluh i kaže: „Ovo ja sad pričam, ignoriši buku“. Taj mehanizam se zove senzorno prigušivanje.
Međutim, zvanična studija dr Tijana otkrila je da kod osoba sa šizofrenijom ovaj „mejl“ ne samo da ne stigne, već dolazi do kontra-efekta. Umjesto da se utiša, slušni centar kod pacijenata pokazuje povećanu aktivnost (hiper-reaktivnost) na sopstvene misli. Rezultat je totalni haos – mozak čuje sopstvenu ideju istom jačinom kao da pored njih stoji živa osoba i priča im.
Gdje ljudi najčešće griješe?
Najveća zabluda je da se ovi glasovi mogu „ugasiti“ snagom volje. Studija je pomoću EEG mjerenja dokazala da je za pacijenta taj glas fizički stvaran isto koliko i buka kamiona na ulici. Nije stvar u mašti, već u „kratkom spoju“ na nervnim vezama koje spajaju planiranje govora i slušanje.
Gubitak kontrole: Mozak ne prepoznaje unutrašnji monolog kao svoj proizvod.
Fizički odjek: Centar za sluh „vibrira“ na misli kao da su stvarni zvuci.
Naučni dokaz: EEG podaci su jasno pokazali abnormalne signale u milisekundama pre same halucinacije.
Razumijevanje umjesto osude
Ovo istraživanje mijenja pravila igre jer briše granicu između „umišljenog“ i „stvarnog“. Kada razumijemo da je korijen problema u milisekundama kašnjenja moždanog signala, prestajemo da tretiramo halucinacije kao apstraktan strah i počinjemo da ih vidimo kao biološki izazov koji se može tretirati.
Ako poznajete nekoga ko prolazi kroz ovo, najvažnije je prihvatiti da je njihova unutrašnja buka fizički opipljiva. Borba protiv glasova počinje prihvatanjem njihove realnosti u mozgu obolelog, a ne negiranjem onoga što oni jasno čuju, prenosi Krstarica.
Srpskainfo.com (Foto: Freepik)