Veruje se da biljke “plaču”, odnosno ispuštaju zvuke kada ih sečemo, a naučnici su te zvuke zabeležili kod paradajza i duvana, kao i kod kukuruza i vinske loze.
Ultrasonične vibracije su ranije snimljene kod određenih vrsta uz pomoć senzora koji su direktno dodirivali biljku.
Međutim, nova studija po prvi put dokazuje da biljka zaista ispušta zvuke, koje mogu čuti životinje sa izraženim čulom sluha, poput miševa i moljaca i to čak sa udaljenosti od pet metara.
Ljudi ne mogu da čuju ove zvuke, jer naše uho ne uspeva da uhvati tako visoke frekvencije. Zato su naučnici spustili frenkvencije biljke, kako bi i mi mogli da ih čujemo.
Biljke u većini slučajeva ispuštaju zvuk sličan kokanju kokica, a veruje se da su u pitanju mehurići vazduha koji pucaju u stabiljki, manje od jednom u satu.
Međutim, paradajz koji nije zalivan pet dana ispuštao je ovaj zvuk češće i jače, gotovo na svaka dva minuta.
Kada je biljka paradajza bila isečena, ispuštala je zvuk poput alarma na svakih 2,5 minuta.
Podsetimo, u svetu Harija Potera postoje biljke mandragore koje vrište kada se iščupaju iz zemlje, a vrisak odrasle biljke može biti smrtonosan.
Profesor Lilah Hadani, biolog na Univerzitetu u Tel Avivu i jedan od autora studije, koji je pregledao na stotine biljaka kaže da su otkrili da je svet oko nas pun zvukova koje ispuštaju biljke.
“I ti zvuci sadrže informacija, recimo da im nedostaje vode ili da su povređene”, kaže Hadani.
On kaže da pretpostavlja da te zvuke mogu da čuju živa bića oko nas.
“Poput glodara, slepih miševa, raznih insekata, a vrlo verovatno i druge biljke, koje mogu da čuju visoke frenkvencije”, kaže Hadani.
Prema tome, trebalo bi da inače idilično polje cveća je u stvarnosti veoma bučno. Jedino što mi ne možemo da čujemo te zvuke.
Ultrasonični snimci, napravljeni sa dva mikroskopa koji su se nalazili pokraj svake biljke koja je bila predmet studije, podupiru teoriju da biljke mogu zvucima da upozore jedna drugu na opasnost od suše ili gladnih životinja.
Kada bi biljke unapred znale da je malo vode, mogle bi da zatvore pore na lišću kako bi sačuvale vodu. A ako bi čula buku druge biljke, čije je stablo uništeno jer ga je životinja pojela, ta biljka bi tada mogla da emituje isparljiva jedinjenja da odvrati gladnu životinju.
Naučnici su koristili algoritme veštačke inteligencije da uporede buku zdravih biljaka paradajza i duvana sa onima koje su bile posečene ili lišene vode do dve nedelje u zvučno izolovanoj akustičnoj komori.
Otkrili su da su biljke, koje nisu zalivane, emituju “pozive u pomoć”, pre nego što su počele da se suše, a zvuke su počele da ispuštaju nakon pet dana bez vode, a zvuke su emitovale sve više kako su dehidrirale.
Ovi zvuci bi uzgajivačima mogli da pomognu, te bi uz pomoć senzora mogle da znaju koja je biljka nesrećna i žedna, a farmeri bi mogli da spasu useve.
Naučnici su takođe otkrili da biljke uključujući vinovu lozu, pšenicu, kukuruz i kaktusi stvaraju buku kada su sečene ili dehidrirane.
Zvukovi su trajali duže kada je biljka bila dehidrirana u odnosu na vreme kada je posečena, a činilo se da različite biljke proizvode različite zvukove na osnovu faktora kao što je frekvencija buke.
Stručnjaci sumnjaju da ovi zvuci mogu biti od pomoći stvorenjima kao što su moljci, koji polažu larve na biljke, pa će dehidrirane one smatrati neprikladnim.