Borba organizma s nekom bolešću zahteva energiju, pa nije ni čudo što je umor jedan od najčešćih simptoma bilo kog zdravstvenog problema. Iako ne može lekara da dovede do dijagnoze, iscrpljenost je svakako znak da nešto nije u redu.
Jedan od problema u vezi sa umorom je kako ga prepoznati. Možda spavate duže ili češće ili nemate snage za vežbanje kao pre? Možda problem nije fizički umor, već emocionalni ili mentalni?
Ponekad umor nije posledica neočekivanih promena ili svakodnevnog tempa života, već je zapravo simptom zdravstvenog problema.
Oslabljena štitna žlezda
Među najčešćim zdravstvenim problemima koji se manifestuju kroz umor je oslabljena štitna žlezda. U pitanju je žlezda koja se nalazi ispod grla na vratu, a učestvuje u mnogim telesnim funkcijama, od metabolizma do imunološkog sistema.
Iako je umor prvi simptom oslabljene štitne žlezde, drugi znakovi mogu biti višak kilograma, zatvor, suva koža i hronični osećaj hladnoće.
Adrenalna insuficijencija
Kad nadbubrežna žlezda ne radi kako treba, organizam ne proizvodi dovoljno kortizola. Posledice su gubitak kilograma, bol u abdomenu, proliv, hiperpigmentacija i umor.
Sindrom hroničnog umora
Mijalgički encefalomijelitis ili sindrom hroničnog umora stanje je u kojem osoba nije sposobna da izvršava čak ni svakodnevne zadatke poput odlaska na posao ili u prodavnicu. Oko jedne četvrtine ljudi koji boluju od sindroma hroničnog umora ne napuštaju dom ili krevet.
Simptomi su poteškoće pri razmišljanju i telesni bolovi, kao i jake upale koje nastaju čak i pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti.
Anemija
Anemija je manjak crvenih krvnih zrnaca koja raznose kiseonik širom našeg tela. Postoji više vrsta anemija, ali umor im je svima zajednički.
Bledilo, vrtoglavica, glavobolja i krhki nokti takođe su simptomi anemije.
to nije u redu.
Jedan od problema u vezi sa umorom je kako ga prepoznati. Možda spavate duže ili češće ili nemate snage za vežbanje kao pre? Možda problem nije fizički umor, već emocionalni ili mentalni?
Hroničan umor možda ukazuje na zdravstveni problem
Ponekad umor nije posledica neočekivanih promena ili svakodnevnog tempa života, već je zapravo simptom zdravstvenog problema.
Oslabljena štitna žlezda
Među najčešćim zdravstvenim problemima koji se manifestuju kroz umor je oslabljena štitna žlezda. U pitanju je žlezda koja se nalazi ispod grla na vratu, a učestvuje u mnogim telesnim funkcijama, od metabolizma do imunološkog sistema.
Iako je umor prvi simptom oslabljene štitne žlezde, drugi znakovi mogu biti višak kilograma, zatvor, suva koža i hronični osećaj hladnoće.
Adrenalna insuficijencija
Kad nadbubrežna žlezda ne radi kako treba, organizam ne proizvodi dovoljno kortizola. Posledice su gubitak kilograma, bol u abdomenu, proliv, hiperpigmentacija i umor.
Sindrom hroničnog umora
Mijalgički encefalomijelitis ili sindrom hroničnog umora stanje je u kojem osoba nije sposobna da izvršava čak ni svakodnevne zadatke poput odlaska na posao ili u prodavnicu. Oko jedne četvrtine ljudi koji boluju od sindroma hroničnog umora ne napuštaju dom ili krevet.
Simptomi su poteškoće pri razmišljanju i telesni bolovi, kao i jake upale koje nastaju čak i pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti.
Anemija
Anemija je manjak crvenih krvnih zrnaca koja raznose kiseonik širom našeg tela. Postoji više vrsta anemija, ali umor im je svima zajednički.
Bledilo, vrtoglavica, glavobolja i krhki nokti takođe su simptomi anemije.
Dijabetes može da uzrokuje i hroničan umor
Dijabetes
Česta potreba za vršenjem nužde i stalna žeđ propraćena hroničnim umorom simptomi su dijabetesa. Uzrok je borba tela s viškom glukoze u krvi.
Depresija
Depresija je poremećaj u mozgu koji utiče na raspoloženje, a može uzrokovati hronični umor. Biologija depresije još nije potpuno jasna, pa tako ni zašto uzrokuje umor koji obolele onemogućava u vršenju svakodnevnih zadataka.
Tuga, gubitak apetita i problemi s koncentracijom takođe su simptomi depresije.
Endokarditis
Srčana upala koju uzrokuju bakterije oštećivanjem unutrašnje srčane opne uzrokuju groznicu i umor. Najveći rizik od endokarditisa imaju osobe koje već imaju oštećeno srce. Terapija se uglavnom sastoji od primanja antibiotika, ali može biti potrebna čak i operacija.
Problemi s disanjem tokom spavanja
U slučaju delimično ili potpuno začepljenih disajnih puteva, osobe tokom spavanja mogu plitko ili neredovno da dišu. Pauze u disanju mogu trajati čak i do jednog minuta, a uglavnom završavaju kašljanjem ili hrkanjem.
Iako nisu opasni po život, problemi s disanjem tokom spavanja mogu stvoriti trajni osećaj umora. Umor i hrkanje su jedini simptomi, ali jedino audio-snimak ili osoba s kojom spavate može da potvrdi da tokom noći imate problema s disanjem.
(RTS)