Premijer Cipras je u telefonskom razgovoru upozorio Kristin Lagard da je situacija u zemlji tragična u da ukoliko evropske institucije ne pomognu, Grčka 6. i 11. maja neće moći da izmiri svoje obaveze prema MMF-u. Prema pisanju grčke štampe, razgovor je bio težak jer je Lagardova i dalje insistirala na mjerama štednje na koje grčka vlada ne može da pristane jer direktno ugrožavaju standard građana, ali je završen konstatacijom da pregovori moraju da se nastave. Kristin Lagard je zaključila da ukoliko evropski partneri odobre pomoć, MMF neće praviti dodatne probleme.
O ozbiljnosti situacije Cipras je razgovarao i sa kancelarkom Angelom Merkel dok su pregovarački timovi otputovali u evropske metropole da u direktnom kontaktu pokušaju da utiču na hitno rješenje o dodjeli finansijske pomoći, preciznije, oslobađanju kredita od 7,2 milijarde evra. Pomoćnik premijera Јanis Dragasakis i novi koordinator briselskih pregovora Euklid Cakalotis pregovaraju sa Mariom Dragijem u nadi da će Evropska centralna banka, umjesto novih oštrih mjera, izabrati određene olakšice koje će spasti Grčku.
Ministar finansija Јanis Varufakis na više frontova, u Parizu, Briselu, Rimu i Madridu pokušava da sa partnerima nađe zajednički jezik i dobije podršku. U trenutku kada tehničke pregovaračke grupe sa mukom pokušavaju da do sastanka Evrogrupe 11. maja usaglase stavove oko paketa grčkih reformi koji je uslov da se oslobodi obećani kredit od 7,2 milijarde evra, Varufakis u susretu sa francuskim ministrom finansija Mišelom Šapenom u Parizu, a zatim u direktnom kontaktu i sa ministrima finansija Italije i Španije i Evropskim komesarom Moskovicijem u Briselu pokušava da lobira za tzv. preliminarni sporazum koji bi trebalo da bude strategija za kasnije, za novi sporazum koji bi trebalo da na novim osnovama, kako to želi Grčka, bude zaključen u junu.
Tokom razgovora u Parizu, francuski ministar Mišel Šapen je podvukao da je “sporazum jedina solucija, rešenje koje može da pomogne oslobađanju finansijskih sredstava“. Na novinarsko pitanje da li će Francuske preuzeti neku konkretnu inicijativu, Šapen je bio kategoričan: “Pariz neće preduzimati samostalne inicijative jer Evropa radi zajedno.“
Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Јunker smatra da “ima prostora za pregovore i da izlazak Grčke iz evrozone nije opcija“, a da Evropa, kako je rekao, “mora da pokaže solidarnost, ali i da Grčka mora da ispunjava svoje obaveze“.
Upravo različito viđenje toga ko je koliko ispunio svojih obećanja, predstavlja osnov na kojem premijer Cipras traži od povjerilaca da obezbjede finansijsku pomoć. Atina je zvanično od kreditora zatražila da, zbog napretka u pregovorima, odblokiraju obećani kredit jer se zemlja suočava sa problemom nelikvidnosti. Utoliko prije što je do sada, iako pritisnuta finansijskim problemima, Ciprasova vlada plaćala dospjele obaveze prema MMF-u. Da bi ostala dosljedna obećanju da namjerava da ispunjava svoje obaveze, vlada je pokupila od lokalnih organa vlasti i državnih institucija i fondova sve rezerve novca kako bi se i u maju isplatio bar dio obaveza prema MMF-u. Sada je blagajna, očigledno, prazna. U maju Atina treba da isplati milijardu evra dugova i da nađe još dvije milijarde za plate i penzije.
Sve nade okrenute su ka novom samitu Evrogrupe 11. maja, ali sudeći po izjavama Јeruna Dejselbluma, Atinu i dalje treba pritiskati da pristane na reforme koje traže povjerioci i koje su u suštini nove mjere štednje. Predsjednik Evrogrupe se, očigledno iritiran stavom Ciprasove vlade da je “plaćanje plata i penzija prioritet“, u više navrata zapitao kakvim rezervama novca zaista raspolaže Atina.
Očigledno, poštenje se Atini nije isplatilo! Јer povjerioci i dalje odlažu sa svojim dijelom finansijskih obaveza, ili, na kraju krajeva, bar sa jasnim stavom o tome kakve su im namjere sa Grčkom.
Prema posljednjim anketama, većina Grka želi da zemlja ostane u evrozoni i da se pregovori sa povjeriocima nastave čak i ako to znači potpisivanje novog kreditnog sporazuma. Njih 66,5 posto žele da evro ostane kao valuta, a 27 procenata bi želilo povratak na drahmu. Premijer Cipras i njegova ljevičarska Siriza još uživaju podršku sunarodnika i za gotovo 15 procenata su ispred opozicione Nove demokratije. Međutim, realno stanje stvari pred premijera nameće dilemu da li da smiruje međunarodne povjerioce pristankom na još jedan zajam pod povoljnijim uslovima koji bi, svejedno, za Grčku značio nove mjere štednje ali i opstanak u evrozoni. Drugi izbor može da bude prihvatanje stava pristalica tvrde linije u Sirizi koji smatraju da bi svaki rastanak sa Evropom bio bolji.
Upravo zato Cipras sve češće govori o referendumu u slučaju neuspjeha pregovora sa povjeriocima. Nejasno je koje bi pitanje tačno bilo postavljeno, ali, u svakom slučaju, okončala bi se neizvjesnost, agonija koja traje previše dugo i koja je doprinijela da se iz straha za samo nekoliko mjeseci iz banaka povuče 30 milijardi evra štednje.