“Svi odrastaju s idejom da će se jednog dana venčati, ali pritisak je mnogo izraženiji kod devojčica”, ističe Brolikova i već odmalena im se usađuje strah. “Mislim da žene misle kako nemaju izbor i da je to nešto što moraju da učine”, objašnjava.
Kod muškaraca je situacija znatno drugačija. “Njima je vreme za brak u ranim tridesetim godinama i često ožene onu s kojom su tada u vezi. Znatno su opušteniji oko braka i to je nešto što čine kada osete da je za to došlo vreme”, objašnjava Brolikova.
Razlika se vidi i u rečima. Možda se u službenoj komunikaciji do danas ustalila “gospođa” bez obzira na bračni status, ali u rečima za samce diskriminacija je i dalje prisutna.
Brojni su nazivi za ženu koja se nije udala i svi imaju negativnu konotaciju – stara cura, stara frajla… I dok bi “stari dečko” bio muški pandan, reč usedelica nema svog muškog para.
Muški samac je neženja, što implicira da je samac svojom voljom. Usedelica, s druge strane, je žena koju niko nije hteo. Kao što jezik ne poznaje usedelana tako ne poznaje neudavalicu ili neudavaču.
Ni u engleskom situacija nije ništa bolja. Iako njihov “bachelor” vuče isti koren kao i baccalerus (prvostupnik), dakle osobe koja je pripravnik i ima inferioran status, vremenom je sasvim izgubio negativnu konotaciju.
Prvo mu se u 19. veku počelo dodavati “eligible” (poželjni) ili “declared (posao mu je prezahtevan i ne želi da se ženi), da bi danas to postao sinonim za frajera, a ne za siromaha kojeg niko ne želi.
Kod engleske usedelice situacija je upravo suprotna. U srednjem veku je označavala tkalju, a ubrzo se značenje proširilo na sve žene koje obavljaju retka zanimanja kojom su se mogle izdržavati. Međutim u kolonijalnoj Americi 19. veka usedelica je postala sinonim za staru devojku.
Možda više ne živimo u srednjem veku, u kojem je fizička snaga bila glavni proizvodni faktor.
Ne živimo ni u građanskom društvu 19.veka koje nam je “podarilo” gospodina, koji radi i zarađuje naspram gospođice i gospođe koje izdržava ili otac ili suprug (zbog čega je komunizam jasno naznačio ravnopravnost – i drug i drugarica rade).
Ali očigledno živimo u društvu koje i dalje smatra da je (jedina) ženska uloga brak i rađanje dece.