Međunarodni tim neuronaučnika i robotičkih inženjera demonstrirao je održivost direktne komunikacije na ljudima – od mozga do mozga. Najnovije istraživanje uspešno je prenelo informaciju putem interneta između dve netaknute lobanje dvojice volontera – udaljenih 8.046 kilometara.
„Želeli smo da otkrijemo da li dve osobe mogu da komuniciraju tako što bi se očitana moždana aktivnost jedne osobe ubacila u mozak druge osobe, na većoj fizičkoj udaljenosti, u skladu sa postojećim komunikacionim putevima“, objašnjava Alvaro Paskval-Leone, jedan od autora istraživanja, profesor neurologije i direktor Centra za neinvazivnu moždanu simulaciju „Berenson-Alen“.
„Jedan od tih puteva je, naravno, internet, tako da smo postavili pitanje: ‘Da li možemo da razvijemo eksperiment koji bi zaobišao pričanje ili kucanje, kao deo interneta i da uspostavimo direktnu – od mozga do mozga – komunikaciju između osoba koje se nalaze daleko jedna od druge, na primer u Indiji i Francuskoj?'“, kaže Paskval-Leone.
Ispostavilo se da je odgovor pozitivan.
Paskval-Leone, zajedno sa Đulijom Rufinijem i Karlom Grouom predvodio je tim istraživača iz „Starlaba“ u Barseloni, a Majkl Berg, predvodio je tim iz „Aksilum robotiksa“ u Strazburu.
Oni su uspešno transmitovali reči „zdravo“ i „ćao“ putem kompjuterski posredovanog „od mozga do mozga“ prenosa iz mesta u Indiji do mesta u Francuskoj, koristeći elektroencefalogram (EEG) povezan sa internetom i robotski navođene tehnologije transkranijalne magnetne stimulacije (TMG), što je neurološki ekvivalent slanju SMS-a.
Prethodna istraživanja bazirana na EEG moždano-kompjuterskoj interakciji (BCI) obično su koristile komunikaciju između ljudskog mozga i računara.
U tim istraživanjima, elektrode prikačene za lobanju osobe beležile su električne struje u mozgu dok je osoba razmišljala o nekoj akciji, poput razmišljanja o tome da treba da pomeri ruku ili nogu. Računar je potom interpretirao signal i ubacivao ga u kontrolnu mašinu, poput robota ili invalidskih kolica.
Međutim, u novom istraživanju, tim je dodao drugi ljudski mozak na drugom kraju sistema. Četiri zdrava učesnika, između 28 i 50 godina, učestvovala su u istraživanju. Jedan od četiri učesnika je bio deo BCI (mozak-računar interfejs) grane i slao je reči. Ostala tri bila su deo CBI (računar-mozak interfejs) grane eksperimenta i primali su poruke koje je trebalo da razumeju.
Koristeći EEG, naučni tim je prvo preveo pozdrave „zdravo“ i „ćao“ u binarni sistem, a potom putem imejla poslao rezultate iz Indije u Francusku. Tamo je CBI slao poruku do mozga primaoca putem neinvazivne stimulacije.
Volonteri su to doživljavali kao fosfern, bljeskove svetlosti u njihovom perifernom vidu. Svetlost se javljala u rednim sekvencama, što je omogućilo primaocima da dešifruju informaciju poruke, a iako nisu prijavili da išta osećaju, uspešno su primili pozdrave.
Drugi sličan eksperiment izveden je između osoba u Španiji i Francuskoj, sa krajnjim rezultatom sa totalnom stopom greške od samo 15 odsto, 11 odsto u dešifrovanju na kraju i pet odsto u inicijalnom kodiranju.