Uzrok kancera nisu uvek genetika i loša sreća. Istraživači tvrde da mnogo ljudi može da radi na smanjenju rizika od obolevanja i čak smrti.
Skoro 40 odsto smrtnih slučajeva izazvanih rakom može da se spreči i to promenama načina života, pokazala je studija sprovedena u Australiji. Istraživači sa Instituta za medicinska istraživanja Berghofer ispitali su osam grupa faktora rizika koje su međunarodne institucije proglasile uzročnicima raka.
Reč je o duvanskom dimu, dijeti, konzumiranju alkohola, izloženosti UV zračenju, gojaznosti, fizikoj neaktivnosti, infekcijama i hormonima. Naučnici su nastojali da utvrde koliko je smrtnih slučajeva izazvanih rakom uzrokovano ovim faktorima kako bi mogli na vreme da se spreče.
U studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Cancer, navodi se da su nabrojani faktori odgovorni za čak 41 odsto smrtnih slučajeva ovog tipa kod Australijanaca i 34 odsto kod Australijanki.
“Najčešći uzrok obolevanja, a zatim i smrti, bio je duvanski dim. Aktivno i pasivno pušenje ubilo je čak 23 odsto Australijanaca“, ističe profesor Dejvid Vajtmen sa Instituta za medicinska istraživanja Berghofer.
“Drugi glavni faktori bili su loša ishrana, gojaznost i infekcije. Svaki od ovih faktora uzrokovao je oko 5 odsto smrtnih slučajeva izazvanih rakom“, dodaje Vajtmen.
Ovi faktori su najodgovorniji za obolevanje od raka pluća, creva, stomaka, jetre i kože. Veći rizik od obolevanja ovih bolesti javlja se pre kod muškaraca nego kod žena, jer se navodi da muškarci piju i puše više, provode više vremena na suncu i ne hrane se dobro.
“Iako je u mnogim slučajeva rak neizbežan ili neizlečiv, ova studija je dokazala ono što znamo već godinama: kancer se ne javlja uvek kao posledica genetskih predispozicija ili loše sreće“, dodaje Vajtmen.
“Ova studija pokazuje da oko 17.000 smrti izazvanih kancerom može da se spreči godišnje ukoliko bi ljudi usvajali savete i smanjili izloženost ovim faktorima rizika. Ako trenutno pušite, potražite savet kako da ostavite cigarete. Ograničite unos crvenog mesa i u svoju ishranu uvrstite voće, povrće i vlakna“, dodaje profesor.
Foto: Thinkstock