Ovakva razlika u raspodeli pomoći je i očekivana s obzirom da se u Turskoj nalazi više od milion izbeglica. Žan-Klod Junker je rekao da će EU morati dodatno da se potrudi, te da određivanje kvota nije dovoljno.
– Odluka o raspoređivanju više od 120.000 ljudi je istorijski izraz evropske solidarnosti. Ipak, to ne sme biti kraj priče. Vreme je za hrabrije i oštrije akcije EU – rekao je Junker.
Rumuni žale zbog načina glasanja o kvotama
– Rumunija može da se izbori sa brojem izbeglica koji Evropska unija namerava da pošalje u tu zemlju – izjavio je danas predsednik Klaus Johanis i istakao da žali što su obavezujuće kvote za preraspodelu izbeglica usvojene većinom glasova, a ne putem pregovora.
Predsednik, naime, smatra da obavezujuće kvote za raspodelu izbeglica nisu rešenje za izbegličku krizu, sa kojom se Evropa suočava.
Vlasti u Rumuniji su saopštile da ta zemlja, prema dobrovoljnom planu, može da primi najviše 1.785 izbeglica i migranata kako bi pomogla u smanjenju pritisaka, a po novom promenjenom planu, ona će prihvatiti još 2.400 osoba.
– Odluka je doneta. Razumem da ostale zemlje planiraju da je preispitaju i mi ćemo sačekati da vidimo ishod toga – rekao je Johanis novinarima pre početka vanrednog samita EU u Briselu, ističući da nije veliki broj izbeglica koji Rumunija mora da primi u periodu od jedne do dve godine.
– To je izvodljivo i smatram da Rumunija mora da pokaže solidarnost –
zaključio je on.
Češka, Mađarska, Rumunija i Slovačka juče su, tokom sastanka ministara unutrašnjih poslova i pravde, glasale protiv plana za preraspodelu izbeglica među državama članicama EU.
Slovaci najavili tužbu
Slovačka će se obratiti sudu pošto osporava uvođenja obavezujućih kvota za raspoređivanje tražioca azila koje su velikom “većinom glasova” usvojili ministri unutrašnjih poslova Evropske unije u Briselu, najavio je danas slovački premijer Robert Fico.
– Mi ćemo ići u dva pravca – prvo ćemo podneti tužbu pred Sudom u Luksemburgu i drugo, nećemo sprovesti (odluku) ministara unutrašnjih poslova – izjavio je Fico novinarima u Bratislavi.
Ministri unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije juče su u Briselu velikom “većinom glasova” država članica usvojili rezoluciju o preraspodeli izbeglica među državama članicama EU.
Učesnici vanrednog samita će takođe razmatrati strože mere kontrole na granicama EU i povećanje pomoći zemljama koje se graniče sa Sirijom odakle potiče veliki broj migranata.
Lideri EU su se dosada mučili da postignu dogovor o kooridniranom odgovoru na krizu.
Sastanak Kamerona i Olanda
Britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Fransoa Oland održali su razgovore uoči sastanka i ocenili da je nalaženje rešenja za sukob u Siriji ključ za rešavanje migrantske krize.
Oni su se takođe složili da treba učiniti više kako bi se vratili migranti koji nemaju osnovan razlog za dobijanje azila, saopšteno je iz Dauning strita.
Velika Britanija se odlučila da ne učestvuje u planu o relokaciji migranata i ima sopstveni plan da migrante preseljava direktno iz izbegličkih kampova u Siriji.
Američki predsednik Barak Obama je posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da sve evropske zemlje treba da prihvate “fer broj” tražilaca azila.
Tusk: Pomozimo jedni drugima
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je liderima EU da ovaj samit treba da se
usredsredi na politiku koju mogu da sprovedu kako bi pomogli jedni drugima umesto na dugu listu pitanja koja koriste da bi okrivljavali jedni druge, što kako ocenjuje britanski radio, predstavlja ujedno apel da se učini konkretni pomak ali i priznanje da je politička atmosfera prilično zatrovana.
Nekoliko lidera dolaze u Brisel ljuti što su njihove vlade nadglasane po pitanju preseljenja desetina hiljada izbeglica.
Naglasak će međutim većinom biti na povećanju sredstava za agencije UN koje se bave izbeglicama u zemljama koje se graniče sa Sirijom i na bližu saradnju sa i veću pomoć Turskoj u kojoj se nalazi više od dva miliona sirijskih izbeglica.
Aselborn: Žao mi je što nema konsenzusa
Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn, čija zemlja u ovom semestru predsedava EU, rekao je nakon vanrednog ministarskog sastanka da mu je žao što nije došlo do konsenzusa, ali daje većinska podrška planu bila daleko veća od one koja je po pravilniku neophodna.
On je takođe istakao da zemlje nemaju pravo da odbiju plan koji su ministri većinom izglasali, jer im u suprotnom sledi pokretanje prekršajne procedure i finansijske kazne.
Protiv plana EK, koji u zavisnosti od kapaciteta svake od 28 članica, glasale su Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska.
Aselborn je rekao da će oko 54.000 “viška izbeglica”, koji se trenutno nalaze u Mađarskoj, biti raseljeno po proporcionalnom principu.
Oštre podele istoka i zapada
Vanredni sastanak ministara policije i pravde, drugi poslednjih osam dana, protekao je u znaku oštrih podela zapadnoevropskih članica, predvođenih Nemačkom i Francuskom, i Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Poljske, koje su se usprotivile ideji da im se iz Brisela nameću kvote za prijem migranata.
Češka je najavila da će preko Evropskog suda pokušati da ospori legalnost plana Evropske komisije, dok Slovačka pristaje da primi samo migrante hrišćanske vere.
Hrvatski ministar policije Ranko Ostojić je prevremeno napustio sastanak nezadovoljan što u diskusiji o planu za raseljavanje 120.000 migranata u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj nije posvećeno više pažnje situaciji sa migrantima u Hrvatskoj.