Nemačka kancelarka se odavno suočava sa otporom svojoj politici otvorenih granica. No, do sada je mogla da se osloni na susednu Austriju. Ona je negovala tesnu saradnju sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom – i pored toga što njih dvoje potiču iz različitih stranaka. To je sada prošlost.
Merkelova se i dalje zvanično drži svoje linije i tako se sve više izoluje u Evropi. Međutim, Austrija je za samo nekoliko nedelja napravila spektakularni zaokret: sada i sama vodi politiku zastrašivanja, zbog koje je Fajman još u septembru kritikovao mađarskog premijera Viktora Orbana.
Austrija je u februaru utvrdila gornju granicu za broj izbeglica koje će primati: 80 zahteva za azil dnevno. U Špilfeldu na slovenačkoj granici je podignuta ograda dugačka kilometar. Kada je Mađarska u jesen podigla ogradu prema Srbiji, Fajman je to bio žestoko osudio.
Ali najspektakularniji korak je Austrija načinila kada je pred samit EU sredinom februara istupila iz grupe onih koji nastoje da nađu zajedničko evropsko rešenje izbegličke krize.
Beč se sastao sa nekolikim balkanskim zemljama i izdejstvovao da Makedonija zatvori granicu sa Grčkom.
Austrijance je već dugo nervirala grčka politika propuštanja izbeglica ka severu, a sada su izazvali efekat padanja domina na balkanskoj ruti i doveli do velikog nagomilavanja izbeglica u Grčkoj.
“Ne, nećemo uspeti”
Austrijski preokret nije veliko iznenađenje. Još tokom jeseni su pojedini ministri, pre svega ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner, kritikovali aktuelnu politiku prema izbeglicama. Mikl-Lajtnerova je funkcionerka konzervativne Austrijske narodne stranke koja je partner Socijaldemokratske stranke Austrije u velikoj koaliciji.
“Moramo što pre da radimo na stvaranju evropske tvrđave”, rekla je još u oktobru, kada je pojam “evropske tvrđave” još imao negativne konotacije.
I partijski kolega Mikl-Lajtnerove, ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, krajem prošle godine je za list Klajne cajtung rekao: “Želim da Evropa, ali pre svega Nemačka, jasno i glasno kaže: moramo prestati da pozivamo izbeglice”.
Tada je socijaldemokrata Fajman još uvek bio protivnih takvih stavova i demonstrativno podržavao Angelu Merkel. Danas se jasno distancira od nje. Čak joj poručuje da, ako se ne slaže sa zatvaranjem makedonske granice, slobodno ode u Makedoniju i odatle direktno prebaci izbeglice u Nemačku. A i poznati slogan Angele Merkel “Uspećemo!” on je preokrenuo u “Ne, nećemo uspeti”.
“Austrija kao primer za Nemačku?
Fajman se tako na unutrašnjepolitičkom planu prilagodio raspoloženju u zemlji. Alev Korun iz stranke Zelenih kaže: “Alijansa nevoljnih u EU će dovesti do lančanog zatvaranja granica i prisilnog vraćanja u Grčku ljudi kojima je potrebna zaštita”. Ali, većina misli drukčije.
Austrija je primila više izbeglica po glavi stanovnika nego Nemačka. Austrijska narodna stranka koju predvodi Hajnc-Kristijan Štrahe, prema poslednjim anketama, ima podršku oko 30 odsto građana što znači da bi na izborima bila najjača politička snaga.
Napadi u novogodišnjoj noći u Kelnu pojačali su skepsu prema strancima. A i Fajmanu je njegova nova politika donela nove poene.
Sada Fajman i njegovi ministri više ne smatraju da je njihov zaokret bio samo nužno zlo, već i usluga Nemačkoj. Ministar odbrane Nahs-Peter Doskocil, rekao je prošle nedelje da Nemačka “profitira od mera koje je Austrija uvela na balkanskoj ruti”.
Sredinom februara za list Kurir je rekao: “Mi smo preduzeli mere koje će Nemačke tek preduzeti. Ubeđen sam da ćemo tada ponovo biti usaglašeni”.
Neki misle da saglasnost već postoji, iako to kancelarka Merkel neće da prizna.
Nemački vicelancelar Zigmar Gabrijel, u Berlinu je rekao: “Zaokret u nemačkoj politici, koji su mnogi tražili, odavno se desio”. Na to ukazuje i savet kancelarke ljudima koji sada čekaju na grčko-makedonskoj granici – da ostanu u Grčkoj.