Evropska komisija predstaviće sljedeće nedjelje dugonajavljivani Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan.
Očekuje se da ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU bude “težak” 9 milijardi evra.
Evropska komisija, na čelu sa Ursulom fon der Lajen je, stupajući na dužnost krajem prošle godine, najavila da će joj Zapadni Balkan i proširenje biti jedan prioriteta.
Tada je pored nove metodologije pristupanja koja je praktično odblokirala politički put Zapadnog Balkana u EU, najavljen i “drugi stub” obnovljene politike proširenja, a to je ekonomsko približavanje regiona Uniji.
Ekonomsko-investicioni paket je dio novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3) čija ukupna vrijednost za narednih sedam godina iznosi 14, 5 miljardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU.
U skladu sa najavljenom promenom u raspodjeli sredstava iz IPA fondova, na način da se novac više neće dodjeljivati po zemljama već po odobrenim projektima, i Ekonomsko investicioni plan pokrivaće različite projekte, njih 18, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera.
– Povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup Internetu, biće okosnica plana – kaže portparolka Evropske komisije Ana Pisonero za Tanjug.
Ekonomsko investicionim planom predviđeno je i posebno ulaganje u obrazovne sisteme zemalja regiona, ali i kreditne linije za razvoj privatnog sektora.
Komesar za proširenje Oliver Varheji kaže da Investicioni plan za Zapadni Balkan pored podsticanja regionalne saradnje ima za cilj i da smanji razlike između ekonomija EU i regiona, dovede do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mjesta i vrati mlade i radnu snagu na Zapadni Balkan.
U Briselu dodaju da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkana “najveći problem i koren svih drugih problema”.
U Evropskoj komisiji pred objavljivanje ekonomsko-investicionog paketa naglašavaju da rad na stvaranju jače regionalne integracije i povezanosti na Zapadnom Balkanu nije zamjena za evrointegracioni put već njegov komplementarni dio.
– Regionalna ekonomska integracija takođe može pomoći da se region približi jedinstvenom tržištu EU, što donosi koristi i za region i za EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promijenio – kaže za Tanjug Pisonero.
(Tanjug)