Kompromisni amandmani su usaglašeni između poslaničkih grupa nakon što je na prvobitni Mekalisterov nacrt podneto čak 222 amandmana, tako da ih je na kraju ostalo 21.
U prihvaćenim kompromisnim amandmanima stavljen je veći naglasak na potrebu poštovanja slobode štampe, prava manjina i uloge nezavisnih institucija, ali je prihvaćen i amandman šefa parlamentarne grupe za Srbiju Edvarda Kukana kojim se Evropski savet odlučnije poziva da otvori prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa Srbijom.
Tako se, prema Kukanovom predlogu, od Evropskog saveta traži da, pored tehničkih uslova za otvaranje poglavlja, “uzme u obzir politički kontekst odnosa Srbije sa EU”.
Iako ostaju zahtevi prvobitnog Mekalisterovog nacrta da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije, među kompromisne amandmane ušla je i formulacija da ipak treba imati u vidu tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze Beograda i Moskve, kao i potencijalno važnu ulogu Srbije kao predsedavajuće OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize.
“Parlament podvlači da državne institucije moraju da rade transparentno i odgovorno i podržavaju rad zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja”, navodi se u još jednom amandmanu koji je predložio Kukan.
Osim toga, od vlasti se traži da u potpunosti sarađuju sa ombudsmanom i poverenikom, zaštite njihovu nezavisnost i omoguće im administrativne i finansijske uslove za nesmetan rad.
Na predlog poslanice Tanje Fajon, Srbija se poziva da otvori arhive Jugoslovenske narodne armije i Resora državne bezbednosti kako bi se pomoglo da se dođe do istine o tragičnim događajima iz devedesetih.
Prihvaćen je i amandman Fajon da EP u tekst rezolucije odlučnije zahteva od vlasti da omoguće uslove za punu slobodu izražavanja i onemoguće pritiske, pretnje i napade na novinare, kao i da se prilikom sprovođenja paketa medijskih zakona povede računa o održivosti i finansijskoj stabilnosti javnih servisa, regionalnih i lokalnih medija.
Posebno je pohvaljena i uloga policije u obezbeđivanju prošlogodišnje Parade ponosa, uz zahtev da se pojača rad na suzbijanju diskriminacije svih manjina, a ženama omogući ravnopravna zastupljenost u poltičkim i privrednim institucijama.
Jučerašnja rasprava o amandmanima u Komitetu protekla je u znaku oštre polemike između grupe poslanika Hrvatske i većine ostalih članova ovog tela, a pokušaje da se Srbija uslovi osudio je i predstavnik Evropske komisije Sajmon Morđu, koji je prisustvovao sednici.
Hrvatski poslanici su ispoljili veliko nezadovoljstvo što se među predloženim amandmanima nisu našli njihovi zahtevi da Srbija odustane od procesuiranja ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj, pronađe sve nestale i koriguje granicu na Dunavu.
“Naš zahatev je trebalo usvojiti, jer ako Srbija danas sudi Hrvatima, sutra će možda suditi i građanima drugih članica EU”, rekla je Marijana Petir, poslanica Hrvatske seljačke stranke, dok je Dubravka Šuica iz HDZ kazala da će Hrvatska nastaviti da insistira na ovim pitanjima iako se našla u manjini.
“Naši stavovi moraju da se uvaže, jer Hrvatska ne pristaje da bude država drugog reda”, rekla je Šuica.
Mekalister: EK da ispita srpski zakon
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister najavio je danas da će njegova poslanička grupa zatražiti od Evropske komisije da iznese mišljenje o srpskom zakonu o nadležnosti za ratne zločine čije ukidanje traže hrvatski poslanici.
“Sinoć smo se na sastanku moje poslaničke grupe dogovorili da zatražimo od Komisije da utvrdi da li je taj zakon u skladu sa evropskim standardima”, rekao je Mekalister novinarima nakon glasanja o paketu amandmana na njegov izveštaj o Srbiji u Spoljnopolitičkom odboru EP u Briselu.
Među izglasanim amandmanima se nisu našli zahtevi hrvatskih poslanika da se napredovanje Srbije u evropskim integracijama uslovi izmena ovog zakona, po kome sud u Srbiji može da sudi Hrvatima za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj.
Zbog toga su hrvatski poslanici tokom jučerašnje rasprave burno reagovali i najavili da neće odustati od tog zahteva.
Mekalister je rekao da tek treba videti da li će ostale poslaničke grupe prihvatiti ovaj predlog Evropske narodne partije, čiji je on član.
“To ćemo znati tek za nekoliko dana”, kazao je on.
Juče je Sajmon Morđu, jedan od direktora u Komisiji, tokom rasprave u Komitetu rekao da je stav Komisije da je ovo bilateralno pitanje koje Srbija i Hrvatska treba da reše na tom nivou.
“Biću kristalno jasan: uslovljavati Srbiju da ukine zakon koji u sličnom obliku postoji u mnogim članicama EU bi bio presedan”, poručio je Morđu.
Poslank Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković najavio je danas da će Hrvatska u svim institucujama EU nastaviti da zahteva ukidanje zakona.
“Pokušaćemo da stavimo ovo pitanje na dnevni red plenarne sednice EP u martu”, izjavio je on.
Mekalister je rekao da je zadovoljan danas usvojenim amandmanima na njegov predlog rezolucije.
“Pedeset poslanika glasali su za amandmane, četiri su bila protiv, a dva uzdržana, što pokazuje da Srbija ima veliku podršku u Komitetu”, rekao je on.