NEUM – Energetski samit 2023, koji se održava u Neumu, na kojem će glavne teme biti energetska tranzicija BiH, cijene uglja, sajber sigurnost u energetskom sektoru te neiskorišteni potencijali energetske efikasnosti u stambenom sektoru, počeo je danas.
Predstavnici institucija Republike Srpske nisu došli iako su najavljeni u agendi samita, a kako je ranije potvrdio Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, on je ovu odluku donio u skladu sa odlukom Vlade Republike Srpske, kojom je od institucija Srpske i njenih predstavnika u zajedničkim institucijama na nivou BiH zatraženo da prekinu saradnju sa ambasadama SAD I Velike Britanije.
Najveći samit ove vrste u Bosni i Hercegovini, ima za cilj da postavi najvažnija pitanja iz oblasti energetike i okupi ključne domaće i međunarodne aktere.
Majkl Marfi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u BiH, kazao je da su SAD, organizovale prvi Energetski samit 2015. godine.
“Svi mi ovdje – predstavnici vlada, energetske industrije, privatnog sektora, civilnog društva i međunarodne zajednice – zajedno smo napravili značajan napredak ka većoj energetskoj sigurnosti i tranziciji ka zelenoj ekonomiji. Imam vrlo važnu poruku za bh. donosioce odluka ‘vrijeme za Bosnu i Hercegovinu da krene pravim putem energetske budućnosti ističe. Taj put je jasan – energetski sektor koji je integriran i usklađen sa Evropskom Unijom, zaštićen od sajber sigurnosnih prijetnji i od prijetnji u snabdijevanju, te transformisan prema zelenim, održivim energetskim izvorima'”, naglasio je Marfi.
Džulijan Rejli, britanski ambasador u BiH, istakao je da je britanska ambasada sa velikim zadovoljstvom podržala održavanje ovogodišnjeg Energetskog samita.
“Budući da je Bosna i Hercegovina bogata hidro, solarnim i vjetro potencijalom, energetska tranzicija joj pruža odličnu priliku da se razvije u ekonomiju zasnovanu na obnovljivim i čistim izvorima energije i tako postane konkurentnija. Usvajanje politika i zakona koji omogućavaju razvoj obnovljivih izvora energije, zajedno s masovnim investicijama u taj potencijal, najbolja su garancija dugoročne energetske sigurnosti koja podupire ekonomsku stabilnost u BiH”, rekao je Rejli.
Kako ističe, proces prelaska na čistu i obnovljivu energiju treba pripadati građanima i može donijeti BiH trostruku nagradu i to energetsku sigurnost, manje cijene energenata i čišći vazduh.
“Kao šampion zelenog rasta, Ujedinjeno Kraljevstvo je tu da pomogne BiH da ostvari ciljeve pravedne i inkluzivne energetske tranzicije koja podupire ekonomski rast”, istakao je Rejli.
Johan Zatler, šef Delegacije EU u BiH i specijalni predstavnik EU u BiH, je naveo da ne postoji dobar razlog da se ne prihvati čišća budućnost.
“Evropska unija je spremna obezbjediti finansijska sredstva i ekspertizu BiH za energetsku tranziciju kroz više instrumenata, poput Zelene agende za Zapadni Balkan, Ekonomskog i investicionog plana i projekta EU4Energy, ali i kroz Paket energetske podrške EU, koji donosi 70 miliona evra za podršku najugroženijim domaćinstvima u BiH i pomoć u energetskoj tranziciji”, rekao je Satler i dodao da je energetska tranzicija ključna za unapređenje kvalitete života u BiH i evropski put, te dodaje da ostaju vjeran prijatelj i partner BiH za održiviju budućnost.
Tomas Fitšen, ambasador Njemačke u BiH, je naglasio da Njemačka i BiH zajedno rade na osiguravanju održive budućnosti kroz energetsku tranziciju i mjere zaštite klime.
“Podržavamo BiH da provede svoj Nacionalni energetski i klimatski plan kroz tehničku saradnju koju provodi GIZ i finansijsku podršku KfW-a. Regionalno klimatsko partnerstvo za Zapadni Balkan dogovoreno na prošlogodišnjem Berlinskom samitu dat će dodatni poticaj BiH u ostvarenju svojih ciljeva za smanjenje emisija. Očigledno je za naše dvije zemlje, region i svijet u cjelini: naši klimatski ciljevi mogu se postići samo zajedničkim naporima”, poručio je Fitšen.
Steliana Nedera, rezidentna predstavnica UNDP-a u BiH, je tom prilikom kazala da su čista i inkluzivna energetska rješenja ključni prioritet UNDP-a na globalnom nivou te da su ponosni što više od decenije podržavaju partnere u BiH u agendi klimatskih promjena.
“Tokom ovih godina, kroz projekte koje finansiraju naši dugogodišnji partneri kao što su Švedska, Zeleni klimatski fond (GCF) i drugi, agenda energetske efikasnosti u javnom sektoru je značajno uznapredovala, otvarajući put za modele ozelenjavanja u stambenom sektoru i za preduzeća. BiH je napravila određene konkretne pomake u ovoj oblasti, ali sada je vrijeme je da se ti napori povećaju i ubrzaju. Dostupna i čista energija znači čistiji vazduh i okoliš, uštede u budžetu, zelena radna mjesta. Ono što je dobro za ljude i za planet dobro je i za privredu i za preduzeća”, rekla je Nedera.
Ivana Hlavosa, ambasadorica Republike Češke u BiH, je navela da je prenos znanja i iskustava iz Republike Češke u Bosnu i Hercegovinu, kako iz javnog, tako i privatnog sektora nešto na što smo izuzetno ponosni.
“Češka ekspertiza u poljima energetske efikasnosti, sajber sigurnosti, ali i drugim srodnim temama je prilika za jačanje odnosa između naše dvije države kroz razvojnu i ekonomsku saradnju”, poručila je Hlavsova.
Oni su iskazali željenje jer im se danas nisu pridružili predstavnici Republike Srpske.
I Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, istakla je da se BiH na svom putu ka Evropskoj uniji mora se suočiti sa brojnim izazovima i pronaći najoptimalniija rješenja za njih.
“Ono što se pred nas predstavlja kao imperativ pred nas je upravo energetska tranzicija, a svjesni smo činjenice da sveobuhatna tranzicija energetskog sustava koja u sebe uključuje i okolišni i klimatski aspekt je zahtjevan proces za male zemlje, kakva je i BiH”, rekla je Krišto.
Dodala je da se jedino učinkovitom transformacijom energetskog sistema može osigurati stabilnostost, što je i obaveza koja proizilazi iz ugovora o uspostavi energetske zajednice, Pariškog sporazuma i deklaracije iz Sofije i Zelenoj agendi za zapadni Balkan.
Organizatori ovogodišnjeg samita, koji traje od 26. do 28. aprila, su Vlada Sjedinjenih Američkih Država, kroz Projekat asistencije energetskom sektoru Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID EPA), Britanska ambasada Sarajevo, Evropska unija u Bosni i Hercegovini, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u ime Savezne vlade Njemačke, Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini i Ministarstvo vanjskih poslova Republike Češke.
Energetski samit u Bosni i Hercegovini 2023 organizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Državne regulatorne komisije za električnu energiju, Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske i Regulatorne komisije za energiju Federacije Bosne i Hercegovine.
Izvor: NEZAVISNE NOVINE