Emotivno pismo Teodosića sebi

December 23, 2016, 9:11 am

Srpski reprezentativac napisao pismo sebi. Nikada nećeš postati ja ako ne vjeruješ porodici – između ostalog se navodi u pismu.

Uradio je Miloš Teodosić ove godine sve o čemu je maštao. Osvojio je Evroligu sa CSKA, igrao u finalu Olimpijskih igara sa reprezentacijom Srbije i postao jedan od najboljih evropskih igrača u ovom trenutku.
Za sajt FIBA je napisao veoma zanimljivo i emotivno pismo desetogodišnjem sebi…
“Ćao Miloše! Imaš 10 godina i niko te još ne zove Teo. Treniraš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda u Beograd da igraš za neki tim, a zatim da postaneš deo veće sportske organizacije.
Običan si dečak, kao i svi tvoji prijatelju – ne loš, ali si prkosan i nestašan. Provodiš dosta vremena sa prijateljima igrajući se na ulici i srećan si sa rasporedom. Osam sati si u školli, minimum osam sati na ulici i dva sata spavaš. Sada možeš da sanjaš o medaljama i nagradama gledajući utakmice selekcije Jugoslavije sa zvezdama poput Bodiroge, Đorđevića, Divca, Danilovića. Siguran si da je nemoguće da ostvariš takav uspeh, čak i da misliš o tome. Ti ciljevi su predaleko i teško ih je stići. Ali ti, Miloše, si u Valjevu sada.
Dozvoli mi da ti se predstavim. Zovem se Miloš Teodosić ili kako me saigrači zovu – Teo. Imam 29 godina sada i ispričaću ti kako će tvoj život da postane fantastičan i spektakularan.Tvoja porodica ti je najveća podrška u životu, slušaj njihove savete i veruj im u potpunosti. Ne samo o košarci, već o svemu. Nikada nećeš postati ja bez familije.

Zahvali se mnogo tvom prvom treneru sada, jer te uči kako da voliš ovu igru. Ne gura te da radiš mnogo vežbi ili da pamtiš mnogo akcija i kombinacija. Zapamti sve njegove priče, on te uči kako da voliš košarku. Ova ljubav je večna. Nikada nemoj da bežiš iz škole, moraš da imaš dobre ocene ili ti trener neće dozvoliti da treniraš.
Za devet godina ćeš biti ubeđen da je košarka tvoj život. Godinu dana posle toga ćeš zaigrati u Grčkoj, biće to tvoj prvi korak u profesionalnoj karijeri – Olimpijakos. Onda će 2010. godine FIBA da te proglasi najboljim košarkašem u Evropi. Ludo je, imaš samo 23 godine, ali veruj mi da je istina.
Napustićeš Grčku i otići ćeš u Risiju gde ćeš imati dosta uspona i padova. Mnogo bolnih i velikih padova. Borićeš se sa mnogo protivnika, ali najvažnije – sa samim sobom. Teško je, ali ćeš postati jači.
Biće ti potrebne četiri godine da shvatiš svaku grešku i to ćeš uspeti u Moskvi. Nagrada za tvoj naporan rad će biti neprocenjiva – postaćeš zvezda reprezentacije Srbije i vodićeš ih do dve istorijske srebrne medalje na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Konačno ćeš osvojiti Evroligu sa CSKA i svaka osoba u Valjevu će te nazivati legendom.
U redu je ako mi ne veruješ. Nastavi da radiš naporno i videćeš. Srećno!”

(Novosti online)
(Foto: Arhiva VN)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *