Elektronske cigarete ‒ takođe poznate kao „lični isparivači” ili „elektronski sistemi za unošenje nikotina” ‒ unele su možda najveći razdor sa kojim su se istraživači javnog zdravlja, koji rade na kontroli upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, ikada suočili.
Ne postoji mnogo dokaza o bezbednosti njihove primene. Čak i kada se studije objave, o njima se često žestoko debatuje. Nisu samo istraživači ti koji pokušavaju da idu u korak sa mnogobrojnim proizvodima (koji se „slivajuˮ uglavnom iz kineskih fabrika): konvencionalne duvanske kompanije pokušavaju da izguraju novonastalu industriju, a regulativna tela se muče pitanjem ‒ šta treba učiniti.
Neke zemlje, poput Singapura i Brazila, potpuno su zabranile ove proizvode. Administracija za hranu i lekove SAD predložila je da se stave pod kontrolu zajedno sa duvanom ‒ ali put ka regulativama je preprečen sudskim tužbama i odlaganjima.
Ostaje otvoreno ključno pitanje ‒ šta se tačno nalazi u mnogim komercijalno dostupnim proizvodima i kakav uticaj na zdravlje mogu da imaju. Istraživači se pitaju da li će korisnici e-cigareta ostaviti konvencionalno pušenje, ili jednostavno postati „dvostruki korisnici”. Da li e-cigarete mogu čak delovati kao izgovor za povećano korišćenje duvana?
Prema studiji Univerziteta Kalifornija (u San Dijegu), na internetu je 2012. godine bilo dostupno 288 brendova e-cigareta. Do januara 2014, taj broj se povećao na 466, što znači da je u puštano u promet više od deset novih marki (brendova) mesečno. Očigledno se mnogo kupovalo: od početka, pre svega nekoliko godina, samo u Velikoj Britaniji bilo je, prema procenama, više od dva miliona korisnika.
Nadalje sliku komplikuje izvanredno brza evolucija samih naprava. Prvobitnim modelima koji liče na cigarete pridružili su se takozvani „isparivači” ‒ koštaju na stotine dolara, imaju razne dodatke, od pozlate do softvera koji omogućava korisnicima da se upute u to kako proizvod radi.
Istraživači su radikalno povećali napore kako bi regulativnim telima obezbedili što bolji uvid u situaciju. E-cigarete „obećavajuˮ da će se drastično smanjiti mortalitet uzrokovan pušenjem – a korisnici pri tome nisu zakinuti za nikotin za kojim žude. (Fraza koja se često citira u krugovima za kontrolu duvana jeste da ljudi „puše zbog nikotina, a umiru zbog dima”.)
O tome kako duvan i duvanski proizvodi utiču na javno zdravlje najbolje govore najnovije procene: zbog upotrebe duvana, u 20. veku život je izgubilo oko sto miliona ljudi (na globalnom nivou); u 21. veku takav ishod zadesiće milijarde ljudi. S tim u vezi važno je pronaći alternativu.
Međutim, u vezi sa ključnim pitanjem ‒ da li su elektronske cigarete bezbedne? ‒ postoje mnoge nesigurnosti. Dugotrajno korišćenje odvojeno od duvana smatra se relativno bezbednim za većinu ljudi, izuzev u slučajevima trudnoće, ili nekih retkih stanja. Ali nikotin nije bezopasan. Već je bilo prekomernih doza ‒ ljudi su pili tečnost iz e-cigareta, ili je prosipali po koži, gde se apsorbovala.
Nepoznato je, takođe, kako na zdravlje utiče duže redovno udisanje propilen-glikola, organskog jedinjenja koje je većim delom zastupljeno u tečnosti e-cigareta. Taj molekul se koristi u brojne komercijalne svrhe (od hrane do plastike) i pokazalo se da je bezbedan za konzumaciju (osim u vrlo visokim nivoima). Dokazi iz pozorišta, gde se koristi za stvaranje magle, ukazuju da može da iritira respiratorni sistem, ali ne postoje podaci o efektima inhalacije za duži period.
Mnoge e-cigarete sadrže hemikalije koje se dodaju zbog ukusa, a o njima se malo zna. Postoje i legitimni strahovi u vezi sa standardima kvaliteta proizvoda: nađeni su toksični zagađivači, i u nekoliko slučajeva eksplodirala je baterija, što je dovelo do povreda.
Oni koji pozitivno misle o potencijalnim koristima od e-cigareta kažu da iako njihova bezbednost mora da bude praćena i ispitivana, nema načina da budu opasne koliko i konvencionalne cigarete.
E-cigarete ili „elektronski sistemi za unošenje nikotina” takođe izazivaju zavisnost, ali sa mnogo manje opasnosti po zdravlje. Mogle bi se smatrati alternativom koja obećava, ali samo ukoliko bi potpuno zamenile ostale duvanske proizvode (ukoliko bi služile samo kao dopuna „duvanskog asortimanaˮ, onda to ne bi bio slučaj). Potrebno je da se urade brojna istraživanja kako bismo da razumeli kako će javnost konzumirati proizvod u budućnosti.
Jedan od najvećih strahova oponenata je da će elektronske cigarete pomoći u promociji duvana kod mladih. Prema nalazu „Centra za prevenciju i kontrolu bolesti”, godine 2012. oko 1,78 miliona adolescenata u SAD koristilo je e-cigarete, a nešto manje od deset procenata nikada ranije nije probalo konvencionalne duvanske proizvode.
Uprkos stalnim grafičkim upozorenjima na rizike pušenja ‒ milioni i dalje dovode u pitanje svoje zdravlje. Stoga su studije o pravim efektima nove tehnologije izuzetno važne.
Oni koji su zabrinuti da će e-cigarete doneti više štete nego koristi boje se i da će njihova upotreba dovesti do ponovnog opštedruštvenog prihvatanja duvana. Uz visoke takse, medicinska upozorenja i sve više razvijenih zemalja koje strogo ograničavaju reklamiranje cigareta, korišćenje duvana je uveliko stigmatizovano. Sada e-cigarete ‒ koje u mnogim slučajevima ne podležu ovim regulativima ‒ prete da poremete taj status quo.
Ipak, svi naučni krugovi se slažu u tome da, dok oni debatuju, broj korisnika elektronskih cigareta raste i raste.
RTS