Topli ljetni dani i sunčani periodi često prouzrokuju dehidrataciju kod ljudi. Shodno ovome, ljekari često preporučuju osam čaša vode dnevno ili, pak, dva litra.
Međutim, ovo mišljenje je pogrešno, jer prekomjerno unošenje vode, radi hidratacije, može izazvati ozbiljno oštećenje našem organizmu.
S obzirom na to da je balans između natrijuma i vode izuzetno bitan, veoma je rijetko da pojedinac umre od prekomjernog unosa vode, ili, pak nedovoljnog unosa. U većini slučajeva, sam organizam pronađe neophodni balans potreban za dalje funkcionisanje, međutim, to ne znači da organizam neće trpjeti određene posljedice.
Shodno tome, preporučuje se da dnevni unos vode bude srazmjeran količini vode koju gubimo na dnevnom nivou. Taj gubitak vode nije isti kod svakog, već zavisi od različitih sposobnosti pojedinaca.
Koliko vode bi trebalo da osoba nadoknađuje prilikom gubitka, zavisi od tri faktora:
Tjelesne težine: Krupniji ljudi zahtijevaju veći unos vode.
Okolne temperature: Kada je izuzetno vruće, ljudi se znoje, pa samim tim gube više vode.
Fizičke aktivnosti: Ukoliko je osoba fizički aktivna, onda je gubitak vode znatno veći, nego kod osobe koja ne praktikuje fizičku aktivnost.
Konačno, ostaje nepoznato zašto se ljudi vode pravilom – dva litra vode dnevno, iako sam organizam, nekad, ne može da primi toliku količinu tečnosti. Možda ova preporuka “dva litara vode dnevno” predstavlja pogrešnu interpretaciju originalne preporuke Američkog nutricionističkog odbora iz 1945. godine, kao i Evropske komisije za provjeru hrane, koje glase:
“Dnevni unos tečnosti podrazumijeva konzumaciju svih vrsta pića i tečnosti, čak i one tečnosti koje se nalaze i u hrani”.
Ovo znači da bi tečnosti, koje se nalaze u voću, povrću i generalno hrani, kao i mlijeko, kafa, sokovi, pivo i žestoka pića, predstavljali onaj, takozvani, dnevni unos od dva litra tečnosti.
Kako regulišemo unos vode?
Ukupni balans tjelesnih tečnosti u našem ogranizmu, koji naučnici još nazivaju i homeostazom, je veoma komplikovan.
Naime, u sklopu oba bubrega nalaze se, takozvane, nevidljive mreže akvaporina 2, odnosno, vodene mreže koje reaguju na određeni hormon – vasopresin. Ovaj hormon je izlučevina zadnjeg režnja hipofize i djeluje na bubrege, a ima ulogu u centralnom nervnom sistemu. Glavna funkcija ovog hormona je da vrši “štednju” vode, koncentrisanjem i smanjenjem zapremine urina, šaljući signale centralnom nervnom sistemu.
Jednom kada ovaj hormon pošalje poruku centralnom nervnom sistemu, bubrezi će u roku 40 sekundi prepraviti disbalanas u prekomjernom unosu tečnosti ili, pak u nedovoljnom unosu tečnosti.
Konačno, zahvaljujući ovom procesu, ukoliko unesemo prekomkernu količinu vode, izbacićemo je putem fizioloških potreba, a ukoliko nemamo dovoljan unos određene količine vode, moramo ga nadoknaditi.