Istraživanja pokazuju da je idealno kada sagovornika gledamo u oči 60 do 70 posto vremena, a čak 93 posto poruka se prenosi bez govora
ĆUTE, ne progovaraju. On ishitreno naginje glavu ka njoj, ona prekršta ruke. Na njegovu zainteresovanost, odgovara odbrambenim stavom. On počinje da gricka nokte, ona da lupka nogama. Njegova nervoza je “baca” u dosadu. On odlazi sa rukama u džepovima, ona uspravnog hoda. S jedne strane imamo utučenost, s druge – odlučnost. Nisu izgovorili ni reč, a sve su jedno drugom rekli. Koliko puta ste i sami shvatili šta neko ima da vam kaže, iako vam nije rekao ništa? Ili ste nekome toliko toga poručili, mada usne niste pomerili? To je ta moć neverbalne komunikacije kojom se, kako je još 70-ih godina prošlog veka tvrdio profesor socijalne psihologije Albert Mehrabian, prenosi i do 93 posto informacija. Onaj mali ostatak odlazi na reči. U čemu je njena snaga, šta je to što pokret tela, pogled ili osmeh može da nam “naslika”, kako možemo da prepoznamo da smo nekome (ne)simpatični, šta odaje naše namere, možemo li da osetimo nečije emocije, iako nisu verbalizovane i kako da ne upadnemo u zamke, za “Život plus” govori Marko Burazor, magistar ekonomije i stručnjak iz oblasti neverbalne komunikacije.
Studija sprovedena na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, pokazala je da samo 7 posto komunikacije odlazi na izgovorene reči, 38 na ton govora, a čak 55 na govor tela. Ako, kako tvrde stručnjaci, tokom pola sata dvoje ljudi često razmeni više od 800 neverbalnih znakova, hajde da vidimo šta oni jedno drugom mogu da poruče. Ključ za dešifrovanje nalazi se u pokušaju da se, za početak, fokusiramo na to kako, a ne šta osoba priča. Telesni signali će nam sve ispričati.
– Ukoliko pretpostavimo da preko puta nas sedi osoba suprotnog pola, a zanima nas da li joj se dopadamo, treba da obratimo pažnju na koji način nas gleda – savetuje Marko. – Ako je taj pogled dug ili ga brzo vraća, pa nam se čini kao da “ne skida oči sa nas”, ili one šetaju po našem licu, padaju na naše usne, možemo da shvatimo da postoji simpatija.
Kada se pogled zaustavi na usnama, poruka je jasna – osoba koja nas posmatra pokušava da vizualizuje naš poljubac, a to znači da je zaniteresovana za nas. Letimično dodirivanje rukom otkriva da želi da osigura našu pažnju, pa taj mali trik toliko mnogo govori, da je želja za zavođenjem očigledna. Ukoliko joj se još suše usne i nesvesno ih oblizuje, svaka dalja sumnja bi mogla da bude isključena.
Govor bi trebalo da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bio zanimljiv – zapisao je Vinston Čerčil. A, hajde da vidimo koliko bi trebalo da “traje” pogled da bi poručio baš ono što treba. Istraživanja pokazuju da je idealno kada sagovornika gledamo u oči 60 do 70 posto vremena. Ukoliko stalno skrivamo pogled, šaljemo vrlo negativnu sliku. Ili smo neiskreni ili u škripcu sa samopouzdanjem. Kada gledamo prema dole, obično emitujemo sumnju, a ako naslanjamo glavu na ruku dok gledamo nekog, može da nam se “pripiše” da nam je dosadan.
Sve počinje rukovanjem
Ako je, kako kaže Marko, drugi put kasno za prvi utisak, onda je važno da se potrudimo da nekog impresioniramo odmah, na prvo rukovanje. Međutim, baš tu moramo da budemo oprezni.
– Značajno je da s kim god da se rukujemo, pokažemo da smo jednaki, a ne podređeni niti da želimo da budemo nadređeni. Zbog toga stisak ruke mora da bude čvrst, ali ne prejak, kao što moramo da povedemo računa da ćemo rukovanjem sa dve ruke ili tako što ćemo uhvatiti i podlakticu, osobi preko puta nas poručiti da želimo da je kontrolišemo. Možda ona to neće tako shvatiti, ali će se sigurno osetiti nelagodno. Suština je da rukovanjem pokažemo da nemamo nameru da se takmičimo i dominiramo, već da budemo jednaki – objašnjava Burazor.
Ne bi trebalo da potcenjujemo ni položaj ramena, na šta nas još u detinjstvu upozoravaju roditelji kada nam kažu: “Ispravi se”. To nije samo preduslov zdrave kičme, nego šalje i poruku da imamo stav.
– Muškarci su u tome oprezniji, jer se nesvesno trude da isprave ramena, kako bi delovalo da imaju više samopouzdanja. Oni tako žele i da se prikažu, dokažu da čvrsto stoje na zemlji. S druge strane, žene su prirodno zauzimale položaj ramena kojim su pokazivale da su nežnije i slabije, mada se to sada promenilo, pa se sve više “laktaju” sa muškim svetom – primećuje Marko.
Oprezno sa procenama
Osmehom i pogledom možemo da pošaljemo najljubavniju reč na svetu, ali su i način na koji smo se obukli i našminkali takođe učesnici neverbalne komunikacije.
– Osoba sa parfemom koji “vrišti” iz nje, ne može da poruči ništa drugo do: “Tu sam, gledajte me”. Zašto Donald Tramp voli crvenu kravatu? Zato što njom pokušava da izdominira svoju moć. I crveni ruž ima svoju poruku – simbolizuje samopouzdanje, moć, urednost, posebnost i zavodnički dar – kaže sagovornik.
Ali treba biti oprezan. Nije svaki crveni ruž željan da zavodi, kao što su neke osobe jednostavno koketne po prirodi, što ne znači da žele da osvoje baš nas.
– Zato nemojte olako da donosite zaključak da se dopadate osobi preko puta vas, samo zato što se smeška ili je ljubazna. Možda je po prirodi otvorena i topla, ali to i dalje ne znači da ste vi njena “meta”. Ako, međutim, ne prestaje da vas dodiruje dok razgovarate, onda je vrlo verovatno da je zainteresovana za vas. I još ako vam letimično popravlja kragnu… – završava Marko.
FASCIKLA I OLOVKA NA RAZGOVORU ZA POSAO
UTISAK koji ćemo ostaviti na razgovoru za posao najverovatnija je ulaznica za to radno mesto. Sjajna biografija, stručnost i želja da se zaposlimo često ne znače ništa ukoliko tada “zatajimo”. Zato Marko poručuje sledeće:
– Uvek savetujem ljudima da na razgovoru za posao izbegnu piramida položaj ruku, koja je karakteristična za gotovo sve političare. Ovo nije trenutak za demonstraciju takvog samopouzdanja. Pametnije je da se ponesu fascikla i olovka, jer to deluje elegantno i imaćete sa čim da se igrate, čime da umirite ruke i nervozu u prva dva minuta, kada je trema najjača, a momenat najbitniji. Važno je da se dobro pripremite za razgovor i drugoj strani postavljate pitanja, što će biti znak da ste zainteresovani i da ne čekate da vam posao padne sa neba.
Foto: Shutterstock
Izvor: Novosti