Poslovni sistem “Svislajon-Takovo” od 2006. godine u Hercegovinu je uložio više od 200 miliona konvertibilnih maraka (oko 100 miliona evra).
Time je postao najveći investitor u tom delu Republike Srpske, kaže za Večernje novosti Rodoljub Drašković, predsednik poslovnog sistema “Svislajon-Takovo” i ističe da je biznis u Srpskoj počeo kupovinom IAT.
“U leto 2006. godine, u prolasku kroz Hercegovinu, svratio sam u Trebinje. Slučaj je hteo, da se sretnem sa vladikom Grigorijem. Zamolio me je za razgovor, a ja sam ga prihvatio. I danas pamtim njegove reči: “Znam da možeš pomoći Hercegovini, molim te da to učiniš.” Ispričao mi je da je Trebinje grad u kome izdiše privreda, da su sva industrijska preduzeća u stečaju, izuzev IAT-a kome takođe sledi stečajna sudbina. Iseljava se narod iz Hercegovine, jer u Hercegovini nema životne perspektive. Vladaju kriminal i bezakonje, mafija hara. Nad Hercegovinom se nadvio oblak i bez pomoći ozbiljnih ljudi, nebo nad Hercegovinom nikada se neće razvedriti. Nisam ostao ravnodušan na reči vladike. Iskreno, taj razgovor sam doživeo duboko emotivno. Odgovorio sam mu: “Upriliči mi sastanak sa Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske, da kupim IAT”, kaže Drašković.
Kako navodi, uskoro je usledio sastanak i konkretan dogovor.
“Dogovoreno je da ja preuzmem obavezu kupovine državnih akcija u IAT, da izvršim dokapitalizaciju i da sa tim kapitalom izmirim sve obaveze IAT, kredite, poverioce, dobavljače, što je iznosilo više od 30 miliona KM. Vlada RS se obavezala da otpiše dug po osnovu poreza i doprinosa sve do momenta preuzimanja IAT kad preuzme novi vlasnik. U tom momentu nisam sumnjao da će tadašnji premijer izigrati dogovor. Raspisan je tender o prodaji državnog kapitala IAT-a, na koji sam se javio i bio jedini učesnik. Platio sam državne akcije 1,5 milion KM i odmah investirao u “IAT” 17,5 miliona KM”, kaže Drašković.
Međutim, dogovor nije ispoštovan jer se i dalje vode obaveze IAT za neplaćene poreze i doprinose iz vremena kada je država bila vlasnik.
“Nijednog momenta nisam se pokajao ni zbog čega što sam učinio u Hercegovini i za Hercegovinu. Nikada u životu nisam imao prazan hod. Ili sam učio ili sam radio. Dalji hod kroz Hercegovinu je prazan hod koji sebi ne mogu dozvoliti”, navodi Drašković i tvrdi da je u političarima imao najveće neprijatelje.
“Nažalost, imao sam u svima njima protivnike. U dobroj nameri, okupio sam ih na jednoj poslovnoj večeri gde sam insistirao na činjenici da ne smeju prodavati interese privrede Hercegovine radi svojih ličnih interesa …
To veče sam napravio incident kada sam shvatio sa kim sedim. Prevrnuo sam sto, napustio večeru i idućeg dana materijalnu štetu nadoknadio vlasniku restorana. To se desilo pre tri godine i do danas ništa se nije promenilo”, zaključuje Drašković.
(Novosti)