Prema informacijama do kojih je juče došla austrijska agencija OJL, u izvorima evropske administracije, okončan je posao na projektu obnove Jugoslavije.
Na tome se radi poslednje tri godine, a inicijatori su Nemačka i Amerika. Naime, kako saznaje ova agencija, došlo se do stava da je razbijanje bivše Jugoslavije bila velika greška, da je time značajno narušena stabilnost i bezbednosna ujedinjene Evrope te da je ceo prostor bivše države, podeljen u male državice, osiromašen do mere da predstavlja sve veći problem Evrope.
Zaključeno je takođe da je ekonomski i vojni rast Rusije u međuvremenu postao velika opasnost i kroz činjenicu da nakon rušenja Jugoslavije više nema brane koja bi zaustavila ruski uticaj na Bakanu i istočnoj Evropi. Preciznije, ocenjuje se da će Rusija, uz pomoć Srbije, svog tradicionalnog saveznika, sve više širiti uticaj u tom delu Erope, narušavajući strateške interese drugih velikih sila, Nemačke, Velike Britanije i Amerike, pre svih.
Nova Jugoslavija bila bi uspostavljena na konfederalnom principu, ali sa jednim oblikom centralne administracije i glavnim gradom, za koji je odabran distriht Brčko, u Bosni i Hercegovini, odnosno, Republici Srpskoj.
Ovaj koncept, kako saznaje austrijska agencija, biće ponuđen sredinom aprila svim vladama republika nastalih na ruševinama Jugoslavije. Navodno da je Slovenija već dala saglasnost, što se tumači sve težom situacijom u ovoj državi, obzirom na malo tržište i zatvorenost velikog evropskog tržista za slovenačke proizvode.
Hrvatskoj će biti ponuđeno da bivšem prostoru Krajine dodeli političku i teritoroijalnu autonomiju, uz dodatak da bi odbijanje te ponude povuklo za sobom aktiviranje starih planova Italije da povrati Dalmaciju u svoje granice.
Bosna i Hercegovina dobiće, prema ovom planu, jedan oblik centralizovanog državnog uređenja, ali ce Republika Srpska opstati, doduše sa mnogo manjim ovlašćenjima od sadašnjih, ali zato sa obaveznim izlaskom na Jadransko more, o čemu će morati da se dogovore Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Ovim planom je predviđeno poništavanje priznanja samostalnosti Kosova i Metohije, vraćanje južne srpske pokrajine u ustavno pravni ovir Srbije, s tim što bi Srbija za uzvrat morala da vrati odredbe Ustava iz 1974. godine, odnosno da Kosovu I Vojvodini dodeli izuzetno visok stepen autonomije.
Za Makedoniju je predviđena podela na makedonskni i albanski deo.
Ustav buduće Jugoslavije predviđa zajedničke vojne snage, zajedničku diplomatiju, centralnu banku i desetogodišni politički nadzor Evropske unije i Amerike, uz garanciju ovih zemalja da će u buduću Jugoslaviju biti investirano 100 milijardi evra u periodu od deset godina.
(Novosti)