Trči kada možeš, hodaj kada treba, puzi ako moraš, ali nikada ne odustaj. Ovo je životni moto doktora medicinskih nauka, specijaliste opšte hirurgije i supspecijaliste endokrine hirurgije dr Saše Dimića (50) iz Štrpca.
Uprkos tome što je iznenada život nastavio u invalidskim kolicima, poslije gotovo dvije i po godine na terapijama, vratio se svom poslu u kliničkobolnički centar u Kosovskoj Mitrovici. Zahvalan na razumijevanju kolegijumu hirurškog odjeljenja, načelniku Zvonku Radosavljeviću, svim kolegama, direktoru KC dr Zlatanu Eleku, dr Dimić, koji se poslu vratio prije nešto više od dva i po mjeseca, priznaje iskreno da je razumijevanje kolega od neprocenjivog značaja.
Uprkos ograničenjima operiše
– Povratak na posao mi je puno značio, prije svega zbog socijalizacije i psihološkog rasterećenja. Bez obzira na to što sam u kolicima i imam određena ograničenja budući da je hirurški posao specifičan, mogu vam reći – ima posla i za mene.I kako to mi ljekari kažemo, obavljam lakše hirurške intervencije iako je za pacijenta svaka intervencija najteža – rekao je dr Dimić.
Ističe dr Dimić da je htio da se vrati na posao jer mu je to bila velika želja i dodaje da mu je mnogo nedostajala hirurška sala:
– Osjećam se tako da nisam zaboravljen i da moje znanje i rad nešto vrijede – rekao je ovaj doktor.
Bolest se kod ovog neustrašivog doktora javila iznenada. Iz, kako ističe, punog zdravlja, odjednom se javila oduzetost obje noge – dijagnoza “arteriovenska malformacija”, tzv. duralna fistula. Kako pojašnjava – pukao je krvni sud na nivou četvrtog grudnog pršljena, ali i pored intenzivne fizikalne rehabilitacije zasad nema pomaka nabolje. Osuđen je na invalidska kolica.
– Vjerovatno je tzv. malformacija urođena, a ja nisam imao nikakvu naznaku bolesti – kaže dr Dimić, dodajući da će 2023. pamtiti i po tome što je u maju doktorirao na Medicinskom fakultetu u Nišu, a supspecijalistički rad odbranio u Beogradu, pišu Novosti
Kćerka ga najviše pazi
Osim kolega na poslu koji su mu, kako kaže, pomoć i podrška, dr Dimić ističe značajnu podršku i porodice, supruge, takođe ljekara i kćerke i sina, srednjoškolke i studenta:
– Naravno da mi je porodica podrška i stub, ali kćerka je ta koja me da tako kažem najviše pazi – iskren je bio doktor.
Srpskainfo.com (Foto: Novosti.rs)