Nakon što je prvom predsjedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom izrečena sudska odluka, predsjedavajući Predsjedništva BiH, Bakir Izetbegović, najavio je da BiH ne isključuje reviziju postupka i traži nove dokaze za postupak po tužbi BiH protiv Srbije. Premijer Srbije, Aleksandar Vučić nije iznenađen ovakvim reagovanjima nakon sudske odluke Karadžiću. Za razliku od Srbije, kaže, neko u Sarajevu ne želi pomirenje. “U prvoj izjavi poslije izricanja presude Karadžiću nisam ni pomenuo Bakira Izetbegovića, ali sam po svemu sudeći dobro naslutio da neko ne želi pomirenje u regionu, već ide protiv 35 odsto stanovništva vlastite zemlje i traži bilo kakav dovoljan razlog da pokrene spiralu, najprije političkog, a onda ko zna kakvog nasilja. Ali, na žalost, očigledno je da nemamo partnera i da su neki sve ovo shvatili kao mogućnost da, umjesto pomirenja, sprovedu osvetu nad Srbima”, izjavio je Vučić. Predsjednik Srpske Milorad Dodik, ističe da nema elemenata za obnavljanje tužbe i da to pokazuje i presuda Karadžića na koju se poziva Izetbegović. “Obnova tužbe ne dolazi u obzir. To nije na dnevnom redu. Ako treba šta tužiti i obnoviti, onda treba obnoviti tužbu protiv onih koji su pucali na svoj narod na Markalama i počinili jednu takvu scenu masakra koji je poslužio kasnije da se satanizuju Srbi i da se uvedu sankcije Srbiji”, rekao je Dodik. Za predsjednika Dodika, Izetbegovićevi navodi samo su dokaz da traže nove sukobe sa Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji. Takav Izetbegović, poručuje Dodik, ne može da bude faktor stabilnosti i mira. “Izetbegović ne može u ime BiH nešto pokretati i nema toga koji bi se u ime Republike Srpske priključio njegovom zahtjevu protiv Srbije. Očigledno ga je uzdrmao stav Vlade oko presude Karadžiću. Tužba u ime BiH znači saglasnost i Republike Srpske i Ivanića, a toga neće biti, nema elemenata za to. To pokazuje i presuda Karadžiću na koju se Izetbegović poziva”, rekao je Dodik. Međunarodni sud pravde je u februaru 2007. godine kao neutemeljenu odbacio tužbu BiH protiv SRЈ – odnosno protiv Srbije za agresiju i genocid. Presudom je ostavljena mogućnost revizije u roku od deset godina. Za to, tvrde pravnici, nema osnova, jer presuda Karadžiću ne donosi nove činjenice koje bi se mogle pripisati Srbiji. “Pročitavši presudu vidim i da su dokazi protiv Karadžića uglavnom indirektni. Ali to je stvar suda, ne bih u to ulazio. Ali zaista ne vidim jednu tačku podrške za to da bi to bilo pripisano Srbiji. Trebalo bi proučiti presudu, ali nakon čitanja, to je moje mišljenje”, rekao je Tibor Varadi, profesor neunarodnog prava. Rok za pokretanje revizije ističe u februaru 2017. godine.