Najbolji srpski igrač iznio niz kritika na račun čelnika Svjetske teniske organizacije
Prilikom obraćanja srpskim medijima u Melburnu, Novak Đoković je izneo niz do sada na ovaj način neizrečenih kritika na račun ATP organizacije i stanja u svjetskom profesionalnom tenisu, podstaknut nesnosnim uslovima u kojima su on i Monfis igrali njihov meč (a po još većoj vrućini i ostali učesnici turnira) i medijskom “hajkom” na njegovu ulogu na “kontroverznom” sastanku Igračkog savjeta ATP teniskih profesionalaca.
Specijalno za Telegraf iz Melburna, Vuk Brajović
– Voleo bih da nije tako, ali je sada skoro potpuno jasno da je naš sport postao više industrija, biznis – nego takmičenje. Meni, čiji motivi bavljenja tenisom su prevashodno sportski, i koga igram iz strasti za njim, ovo nikako ne može da bude blisko. Mi se sve više osećamo kao da smo samo deo ove industrije, jer stalno nam se dodaju novi turniri, nove obaveze i nema naznake da će ih biti manje. Igrači su pod strašnim pritiskom, u stalnim obavezama da igraju turnire, brane poene i osnovni interesi igrača u takvoj “industriji sporta” bivaju sekundarni.
– Primarno je da se karte prodaju, zaradi novac, ispune zahtevi televizijskih ugovora – a ono što mi mislimo o svemu dolazi tek posle toga. Na neki način vas posmatraju kao životinje u kavezu. Naravno, ne želim da zvučim nezahvalno, i sve sam samo ne to zbog toga što mi se ukazala prilika da kroz tenis imam ovakav život i bavim se sportom koji volim. Ali, smatram da imam pravo da kažem pred javnošću da treba da se razgovara o tome da li tenis treba da se igra po ovakvim vremenskim uslovima, da se čuje naše mišljenje i istaknu određene stvari za koje smatramo da nisu korektne – ističe Đoković, i skreće pažnju na neke od osnovnih postulata uspjeha i popularnosti tenisa danas:
– Na kraju krajeva, mi igrači smo ti koji pravimo “šou” u kome publika uživa, i bez nas niko ne može da zaradi novac koji je u ovakvoj postavci stvari – primaran. O tim “pravilima” po kojima se odlučuje da li treba da se igra tenis ili ne definitivno treba još diskutovati. Ali, opet se vraćamo na početak – uz konstataciju da je očigledno da igrači nemaju dovoljno uticaja i snage da artikulišu i predstave svoje mišljenje i da se njihov glas čuje – upozorava Novak.
– Naravno, mi jesmo pričali sa predstavnicima organizacije ATP turneje u periodu kada su se definisali parametri pravilnika o uticaju vremenskih uslova na odigravanje mečeva. Ali, morate da razumete da su pravila pod kojima se održavaju mečevi u okviru ATP turneje drugačija od onih koja su na snazi na Grend Slem takmičenjima. Organizatori Grend slemova imaju apsolutno pravo i slobodu da donose odluke a da se pritom ne konsultuju ni sa jednim igračem.
– Na primer, ja sam, kao i svi ostali igrači, bio samo informisan preko medija da će, možda ove godine u glavnom žrebu Australijen Opena biti zvanično uvedena štoperica koja otkucava vreme između poena. Malo je nedostajalo i da se ta ideja primeni. A da li je neko pitao igrače kada je to bilo razmatrano, ma ne… – razočarano konstatuje srpski as.
– Znači, organizatori Grend Slem turnira imaju tu neograničenu slobodu i pravo u donošenju odluka bez konsultacija sa nama, a ja, iskreno, imam problem sa tim. Ako su igrači ti koji stvaraju interes iza ovakvih manifestacija, ostvaruju kvalitet koji svi cene, onda bi vrednost igračkog glasa trebala da bude više priznata.
Na komentar da bi svi interesi organizatora Australijen Opena, igrača u Rod Lejver Areni, medija i publike bili “podmireni” time što je mogao da se zatvori krov i temperatura reguliše klima uređajima, Đoković se slaže, ali i napominje:
– Ako se posmatra samo naš meč, onda je to sasvim razložno. Ali, vi morate da uzmete u obzir sve ostale terene i igrače koji prolaze kroz sve isto što i mi na Rod Lever Areni. I onda da li je fer i korektno prema drugim igračima da se samo na našem meču zatvori krov? Ipak, dešavalo se i pre i to baš ovde 2009. godine, kada sam predao Rodiku, da se krov zatvorio na zahtev igračica, u tom slučaju Vilijams i Kuznjecove, posle set i po igre.
– Bojim se da bi se protesti ostalih igrača i problem koje bi takav potez “izrodio” pričinili mnogo veći problem nego bilo šta pozitivno što bi takva odluka donela, i taj stav razumem. Sa druge strane, igrači koji su u vrhu imaju određeni privilegovani tretman u drugim segmentima organizacije turnira, jer su te pozicije svojom igrom i dobrim rezultatima i zaslužili. Uzevši sve to u obzir, u ovakvim uslovima bi ili svi igrači trebali da izađu na teren, ili niko. Po meni, mečevi se mogu odložiti, pomeriti. Turnir ionako traje dve nedelje, neki mečevi mogu da se igraju i sutra.
– Imamo osvetljenje na svim terenima, mečevi mogu da se igraju i kasnije. I ako se mečevi završe u jedan ili dva ujutru, pa i kasnije, što je skoro redovna pojava baš ovde, to je i dalje manji problem. U prošlosti se dešavalo da mečevi mogu da se odlože za 3-4 sata, i tehnologija i sve što imamo na raspolaganju bi mogla da budu iskorišćeni kako bi sve prošlo u potpuno regularnim i prijatnijim uslovima, ali to ovoga puta nije bio slučaj.
Komentarišući to što je WTA upravo dogovorila da će se završni turnir 8 najboljih igračica i ženskih dublova njihove turneje narednih 10 godina igrati u Šenzenu, i to za nagradni fond od 14 miliona dolara (cijelih 6 miliona više nego što su primanja muškaraca na Završnom Mastersu u Londonu), Đoković je, osim čestitki koleginicama i opasku da je Kina odličan izbor jer je tamo ženski tenis i popularniji i uspješniji nego muški, imao “reformatorski” prijedlog za ATP i po ovom pitanju:
– London je, po mišljenju apsolutne većine igrača, ako ne i svih, bio izuzetno koristan za naš sport. To je sredina u kojoj se tenis izuzetno ceni, poznaje i podrška koju tamo osećamo je neprocenjiva. I pored toga, mišljenja sam da bi Završni Masters ATP turneje trebao da “putuje”, da menja mesto održavanja. Ovaj turnir je najdragoceniji “imetak” koje ATP organizacija ima, važnosti ranga Grend Slemova. Ugostiti osam najboljih igrača i dubl – timova u svojoj sredini je nešto što bi mnogi svetski gradovi želeli da imaju i čuo sam da je interesovanje bilo izuzetno.
– London je svakako dobar, bezbedan izbor, ali mislim da ćemo mnogo više uraditi na popularizaciji našeg sporta širom sveta, kao što je to odlučio WTA, ako bi češće “selili” Završni Masters, što bi se veoma pozitivno odrazilo i na spomenute prihode – konstatovao je Đoković.
Serija jasno izloženih kritika, nezavisnih stavova, reformatorskih prijedloga i drugačijih pogleda na stanje u svjetskom tenisu i odnosima koji vladaju između organizatora i igrača bi možda bila i duža – da je Novak bio odmorniji a dozvoljeno vrijeme za kontakt sa igračima duže.
Ono što je indikovano kroz sve što je srpski teniser i predsjednik Igračkog savjeta rekao svakako dopunjuje znatno kraća “saopštenja” i njihove interpretacije koje su svetski mediji prenosili ovih dana iz Melburna. Ako visoke temperature u Melburnu potraju, a tek ako se, daleko bilo, desi da neki od učesnika turnira doživi zdravstvene komplikacije, sigurno je da će situacija eskalirati.
No, i da se to ne desi, ako je suditi po jačini i sadržaju argumenata koje je Đoković iznio – teško da će obe strane bavljenje ovim temama ostaviti po strani. To sada više niko ne bi trebao da poriče, a nada je da će dijalog konačno biti koristan za ono što sport suštinski čini jednom od najzanimljivijih i najpraćenijih ljudskih zabavnih aktivnosti.