Namjere Novaka Đokovića su jasne, želi da se dokopa verovatno najvećeg rekorda u svijetu tenisa, da bude najbolji po broju osvojenih Grend slem titula.
To je otkrio u velikom intervjuu sa Grejemom Bensinžerom, britanskim novinarom koji je došao u Beograd kako bi razgovarao sa svetskim brojem jedan.
Đoković trenutno ima 17 osvojenih titula na najvećim turnirima, Rafael Nadal ih ima dve više, dok je trenutno rekorder Rodžer Federer sa 20.
“Mislim da samopouzdanje nastaje iz vere u sebe. Ta vera nastaje iz iskrenosti prema sebi, a ta iskrenost treba da niče iz ljubavi prema onome što volite i što radite, što ste odabrali da se bavite u životu. Naravno, postoje stvari koje moraju da se žrtvuju, nažalost… Voleo bih da mogu da provodim više vremena sa porodicom, sa mojom decom, a nekada moram da ih napustim na mesec dana ili više. Ali, u isto vreme, veoma sam zahvalan što me najbliži ljudi koje imam i dalje podržavaju na ovoj velikoj misiji”, pričao je Novak i nastavio:
“Razumem da je to putovanje koje je izabralo mene. Stvarno verujem u to, a ne samo da je stvar obrnuta. Mislim da imam još šta da uradim u ovom sportu. Verujem da mogu da osvojim najviše grend slemova, oborim rekord po broju sedmica na prvom mestu (ATP liste). To su, definitivno, moji jasni ciljevi. Ali, u isto vreme, to nisu jedine stvari koje me motivišu. Nije to ni moguće na svakodnevnom nivou. Ne ‘gura’ me to svakog dana. Ono što to uspeva je nešto što ima više veze sa mojim ličnim uzrastanjem”, rekao je Đoković.
Rekao je da je Vimbldon oduvuijek bio poseban turnir za njega.
“Uvek je bio ‘san’ za mene kao dete. Tu sam ušao u prvih 100. Spasio sam dve ili tri meč-lopte u kvalifikacijama i jedan od glavnih motivacija koje su me vodile u tom meču bila su moja braća. Morali su da dođu da bih se kvalifikovao. Uspeo sam i tada sam ušao u ‘elitnu arenu’ profesionalnog tenisa”.
Posebno bolna tema u njegovoj karijeri jesu Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.
“To je bio jedan od momenata koji su bili najviše srceparajući u mojoj karijeri. Imao stvarno velika očekivanja od sebe u Riju. Bio sam broj jedan, osvojio sam četiri grend slema u nizu, bio je to vrhunac moje karijere u smislu rezultata i toga kako sam igrao, a i kako sam se osećao. Ako je ikada postojao trenutak da osvojim zlato, ili da se borim za tu medalju, to je bilo tada”.
“Ali, pretpostavljam, zato što sam se povredio, a i zbog toga što sam imao tolika očekivanja od sebe… Bilo je to nepodnošljivo. Bilo je to previše za mene. Nisam bio svestan kako da se svime time nosim, a i povredio sam se. Izgubio sam meč prve runde, Del Potro je potom dogurao do srebra, a ja sam ipak uspeo da odigram dva taj-brejka. Bilo mi je to baš teško, jer su Olimpijske igre najveća i najvažnija sportska manifestacija u istoriji sporta. I, predstavljanje moje zemlje na takvom događaju je velika čast i privilegija”.
To iskustvo iskoristiće, kaže, za naredne Igre u Tokiju.
“Četiri godine kasnije stekao sam više iskustva, mentalno i emotivno u smislu kako se za to pripremiti, pa ću sigurno i promeniti neke stvari u vezi sa mojim pripremanjem za Tokio. Želim da to posmatram kao i druge turnire, jer sam se ranije osećao kao da je to nešto sasvim drugačije, što u suštini i jeste, ali da bih ostvario najbolji rezultat, što je u mom slučaju borba za medalje, moram to da posmatram kao da je to bilo koji drugi veliki turnir u kome nastupam individualno”, rekao je Đoković.