Džared kaže da je skoro svaki dan blizu svog doma pune tri godine viđao jednog zavezanog psa i da ga nikada nije vidio odvezanog, niti da mu je neko prišao ili se igrao sa njim.
„Svaki put kada sam ga vidio, lajao je i režao. Uopšte nije dielovao miroljubivo. Јednog dana sjeo sam pored ograde i čekao da prestane da laje. Počeo sam da pričam sa njim i uskoro je prišao ogradi“, prisjeća se Džared.
Kaže da se plašio da proturi prste da ga pas ne bi ujeo, ali da je poslije nekog vremena ipak pokušao, što se psu veoma dopalo. Poslije nekog vremena postali su dobri prijatelji, a Džared mu je svaki dan donosio neku poslasticu i kratko ga češkao.
Nazvao ga je Rasti Dajmond (Zarđali dijamant). Na ušima je imao otvorene rane na kojima su se skupljale muve, a po stomaku neke izrasline, ali je uvijek bio lijepo nastrojen prema Džaredu.
Јednog dana iz obližnje kuće izašla je Rastijeva vlasnica, kojoj je Džared objasnio da pas mora na veterinarski pregled, a da se vezivanje i držanje u tako lošim uslovima smatra okrutnim ponašanjem prema životinjama i da je zakonski kažnjivo.
Ona mu je rekla da je pas za taj lanac vezan između 10 i 15 godina. Nikada nije bio izvan dvorišta niti upoznao nekog drugog psa ili čovjeka.
„Rekao sam joj da ne odlazim bez psa i nakon nekoliko minuta je pristala da ga uzmem. Odveo sam ga u prvu šetnju. Uživao je u svakom trenutku. Onda kod veterinara da mu skinu lanac i okupaju ga“, kaže Džared.
Prema njegovim riječima, Rasti je sve vrijeme bio miran. Lanac i ogrlica potpuno su zarđali.
Budući da Džared nije imao uslove da ga udomi, pronašao mu je jednu porodicu koja ima još nekoliko pasa i veliko dvorište. Rasti se odmah uklopio sa svojim novim društvom.