Koji su to prijatni, a koji neprijatni dodiri, samo je jedna od brojnih “lekcija” koju bi vaspitači trebalo da održe mališanima, barem prema Obrazovnom paketu namenjenom vrtićima na 153 strane, čije je korišćenje preporučila Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstu prosvete. Tako se trogodišnjacima treba ukazati šta su intimni delovi tela, da je njihovo telo samo njihovo, kao i kako da prepoznaju “neprijatne” dodire, odnosno seksualno nasilje.
Čak tri puta obimnije štivo prosleđeno je osnovnim i srednjim školama, gde je detaljno objašnjeno kako savetovati đaka u raznim situacijama, od toga šta je to francuski poljubac, oralni seks, a šta reći onom učeniku koji gaji osećanja prema pripadniku istog pola.
Autorka oba paketa je dr Ljiljana Bogavac iz Incest trauma centra, a Ministarstvo je obrazovnim ustanovama prosledilo i Stručno uputstvo za njihovu primenu.
Šta su prednosti, a šta mane priručnika
U moru komentara koje je je izazvao sadržaj ovih priručnika, kao dobri se izdvajaju sama inicijativa da se o seksu i seksualnom nasilju govori, zatim razvijanje tolerancije, edukacija đaka, smanjenje seksualnog nasilja nad decom.
S druge strane, sporan je sam sadržaj, za koji se tvrdi da nije prilagođen uzrastu, terminologija koja se koristi, nedostatak konsultovanja šire javnosti, ali i otežana primena, odnosno da li su vaspitači i nastavnici dovoljno edukovani da na pravi način predstave ova uputstva deci. Takođe, otvoreno je i pitanje da li se vrednosno slažu da predaju ono što je napisano.
Više psihologa, lekara i nastavnika od kojih smo tražili mišljenje o priručniku nije želelo da govori dok se detaljno ne upozna sa svim preporukama, a deo njih i zbog otvorenog neslaganja, što takođe govori koliko je ovo pitanje ozbiljno i sa koliko pažnje mu treba prići.
O seksualnom nasilju nad decom bi trebalo govoriti
Razloga za ovakav priručnik svakako ima. Naime, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja, ali i još četvoro koje poznaju nekoga kome se to dogodilo, pokazuje Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji.
– Imajući u vidu da je 49 odsto dece i mladih uzrasta od 10 do 18 godina prvi put sa nekim razgovaralo o ovoj temi upravo u okviru Nacionalne studije, od izuzetnog je značaja govoriti o temi seksualnog nasilja upravo u obrazovno-vaspitnom sistemu – navodi se u Stručnom uputstvu za primenu obrazovnih paketa.
“Neophodna seksualna edukacija dece”
U priručniku namenjenom uzrastu od tri do sedam godina, piše da deca svakome, uključujući i roditelje, mogu da kažu “Moje telo pripada meni, nije tvoje. Od glave do pete tražim da me poštujete”. Na stranama pre toga, predstavljena je i telesna mapa, na kojoj bi dečaci i devojčice trebalo da označe koji dodiri im prijaju, a koji ne. Psiholog i savetnik za roditelje Nikolina Milosavljević ističe da je seksualna edukacija dece u ranom uzrastu potrebna, kako bi se zaštitili od seksualnih zlostavljača.
“Važno je da deca shvate ko sme da ih dodiruje”
– U mnogim psihološkim i psihoterapijskim studijama i istraživanjima, najčešće je seksualni zlostavljač neko ko je detetu veoma blizak i u koga i roditelji imaju poverenja – kaže Nikolina i dodaje da on to najčešće čini tako što detetu to predstavlja kao igru, zbog čega je važno da deca od malih nogu shvate šta su intimni delovi tela, ko i u kojim situacijama sme da ih dodiruje, a ko ne sme.
Širenje tolerancije vs promocija homoseksualizma
U priručniku za đake veliki broj strana posvećen je temama koje nemaju direktno veze sa seksualnim nasiljem. Do detalja se objašnjava šta je i kako se koristi ženski kondom, opisuje se francuski poljubac, a otvoreno se govori i o homoseksualnosti.
– Svakako je potrebno da se deca upoznaju sa seksualnošću, pogotovo u uzrastu kada su radoznali. Bitno je da shvate da su da postoji i druga grupa ljudi, iako manja, koje interesuju osobe istog pola, kao i da se sa njih skine osuda i predrasude, da se prestane sa njihovim žigosanjem – priča psiholog Žarko Trebješanin.
Ipak, kako on tvrdi, nedopustivo je da se to čini na onaj način kako se može videti u priručniku.
– Zaista je u pitanju propaganda homoseksualizma, jer seksualnost nije tako jednostavna kako se predstavlja. Ako u pubertetu postoji nešto latentno prema osobama istog pola, ona se obmanjuju da to odmah znači da su homoseksualnog opredeljenja. Takođe, postoji mogućnost da se ovim to predstavi kao nešto “in”, gde bi onda svi oni koji su nesigurni upravo nagnuli na tu stranu. Ja sam potpuno za razbijanje seksualnih tabua, ali ovde jedna grupa nameće svoje stavove – priča Trebješanin.
Sličnog stava je i psihoterapeut Zoran Milivojević.
– Ovaj priručnik propisan je za više stotina dece, a među njima i onih koji su zbunjeni, i koji bi svoja osećanja protumačili kao da su homoseksualci. Ja nisam stava da je to bolest, već posledica različitih uticaja, a upravo je ovo jedan od njih – smatra Milivojević.
Vulgaran govor
Iako podržava ideju da se deca upoznaju sa seksualnošću, Trebješanin ističe da je način koji je izabran potpuno neukusan i vulgaran.
– Objašnjenje koje su u priručniku navodi o seksualnom odnosu je dato toliko naturalistički, da sam pomislio da je u pitanju scenario za neki porno film, koji nije ni za jedan uzrast, a ne za đake. Toliko ima divnih opisa iz književnosti, gde je isto to rečeno na jedan umetnički način. Ovako se nešto što bi trebalo da bude najuzvišenije, svodi na najniži nivo – smatra Trebješanin.
Neprilagođenost uzrastu
Trebješanin kaže da o ovakvim temama nema potrebe govoriti u školi pre trećeg, četvrtog razreda.
Direktorka Medicinske škole Beograd Nada Trifković ističe da je dobro što su otvorene teme seksualnog nasilja, ali da ono što se podrazumeva odraslima kod mladih može da izazove zbunjenost ili da dovede do pogrešnog zaključka.
– Ovo je potrebna literatura, ali nije u potpunosti prilagođena, kako uzrastu kome je namenjena, tako i nastavniku, vaspitaču, jer je zbog opravdane složenosti ove problematike seksualnog identifikovanja i odrastanja nabrojano mnogo aspekata za čije razumevanje je potrebno ozbiljno i široko obrazovanje – ističe Trifković.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističu da preporuke i uputstva koja su poslali vrtićima i školama u Srbiji na ovu temu nisu obavezujuće i konačne, kao i da će se na njima još raditi i biće bolje usklađene sa uzrastom dece.
Vrednosni stavovi nastavnika
Osim toga, smatra ona, postoji mogućnost da onaj ko edukuje decu izdvaja i potencira i svoj lični stav.
– Nameće se i pitanje da li su odrasli koji treba ovo da primenjuju i objašnjavaju dovoljno edukovani, da li poseduju veštine da izazovu poverenje i pravilno i nepristrasno usmere mlade ljude u svu složenost odrastanja – seksualnog sazrevanja, polne i rodne identifikacije. Pitanje je i da li mogu da provociraju spremnost mladih da o svim pitanjima koja ih zbunjuju i tište otvoreno pričaju i dobiju željeni odgovor – ističe Nada Trifković.
Trebješanin ovo naziva i silovanjem nastavnika.
– Kako možete nastavnika da naterate da priča o nečemu što ne podržava. Previše je ideologije u ovom priručniku, a ja smatram da bi škola trebalo da se drži nauke. Ništa od onoga što sam video u njemu nije naučno zasnovano – priča on.
Kritike o preranoj seksualizacija dece
Žestoku osudu ovog obrazovnog paketa izneo je na društvenim mrežama sociolog Slobodan Antonić, jer se njime reč “doditivati” koristi prvenstveno u seksualnom smislu. On smatra da je prilično “besmisleno” učiti decu od tri godine, koja ne mogu da razumeju seksualno značenje reči “dodirivati”, da mogu čak i roditeljima da kažu “moje telo pripada meni”.
– Nije li sve ovo onda seksualizacija dece i njihovo nasilno uvođenje u svet seksualnosti, u svet odraslih – upitao je on.
Samu inicijativu pohvaljuje i psihoterapeut Zoran Milivojević, ali upozorava da može dovesti do kontraefekata.
– Uputstvima za decu uzrasta od tri do pet godina vrši prerana seksualizacija dece, ona kasnije mogu postati preopterećena seksom. Takođe, ovo je preveliki zahvat na privatnost, jer su roditelji ti koji imaju pravo da decu vaspitavaju u skladu sa svojim vrednostima – priča on i navodi da treba decu treba učiti toleranciji, ali da je problem što ona, kada je reč o stavovima o homoseksualnosti, u tom uzrastu nemaju izgrađen seksualni identitet.
Blic.rs