Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman godine objavljen u 2025. godini na srpskom jeziku je Darko Tuševljaković za roman “Karota” (“Laguna”), saopšteno je danas u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.
Odluku o laureatu NIN-ove nagrade donio je žiri u sastavu u sastavu Aleksandar Jerkov (predsjednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.
Odluka žirija donijeta je jednoglasno.
“Na završnoj sednici NIN-ovog žirija održanoj 19. januara na Kolarčevom narodnom univerzitetu, žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik žirija), Jelena Mladenović, Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, posle intenzivnog razmatranja svih naslova koji su bili u najužem izboru, doneo je odluku da 72. NIN-ova nagrada pripadne romanu ‘Karota’ Darka Tuševljakovića u izdanju ‘Lagune'”, naveo je žiri u odluci.
Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, pojašnjeno je dalje, roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima.
“Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, ‘Karota’ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo. Odluka je u završnici rasprave doneta jednoglasno”, saopštio je žiri.
Darko Tuševljaković je ranije u intervjuu za NIN o svom romanu rekao da je inicijalna kapisla bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika mijenjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka.
Na konkurs za 72. NIN-ovu nagradu za roman godine u redakciju je stiglo 195 naslova.
Žiri je prethodno, krajem decembra, u širem izboru izabrao 39 romana, a potom je izbor početkom januara sveden na 13 romana.
U najžem izboru najprestižnije književne nagrade u Srbiji našlo se šest romana, a to su (po redosledu pristizanja u redakciju NIN-a): “Karota” Darka Tuševljakovića (“Laguna”), “Balada o ubici i ubici i ubici” Dalibora Pejića (“Geopoetika”), “Frau Beta” Laure Barne (“HERAedu”), “Besmrtne ludosti gospođe Kubat”, Milan Tripković (“Akademska knjiga”, Novi Sad), “Razgovori s vješticom” Vladimira Vujovića (“Sumatra”) i “Opatija Svetog Vartolomeja” Miloša Perišića (“No rules publishing”).