Nametanje “Inckovog zakona” je, možda, jedna od prelomnih tačaka, ne samo u 2021. godini nego prelomna tačka generalno, rekao je to politikolog Darko Kuzmanović, analitirajući u emisiji “Potez” TV K3 dešavanja u godini na izmaku.
– Ta odluka koja je donijeta na prečac može ostaviti veoma teške posljedice po Bosnu i Hercegovinu, ona je uzrokovala tektonska pomjeranja i veliku krizu kojoj se ne nazire kraj. Ako imamo u vidu to da se bilo koji interes naroda u BiH gleda onoliko koliko je značajan finansijski za političare koji se nalaze na čelu stranaka koje su na vlasti, onda nije teško zaključiti da je taj “Inckov zakon” pojedincima u Bosni i Hercegovini itekako odgovarao, jer je uticao na to da pojedini političari, čiji je politički rejting bio ozbiljno narušen usled brojnih afera koje su se ticale i političkih i nepolitičkih stvari, zapravo popravljen time što su oni dobili priliku da sve te afere skrajnu u stranu, da se o njima više ne govori, a da se fokus prebaci na “Inckov zakon” i situaciju koju trenutno imamo – kaže Kuzmanović.
Kuzmanović dodaje da je neizostavna priča o stranim izdajnicima i ugroženosti Republike Srpske, sa druge strane ugroženosti Bosne i Hercegovine, bošnjačkog naroda, ali da sve to treba posmatrati isključivo kroz prizmu ostvarivanja nekog uskostranačkog ili ličnog interesa.
– Najveći problem je u tome što je ta odluka uopšte donesena i ona u principu nije donijela ništa Bosni i Hercegovini, niti će građani živjeti bolje od toga što je nametnut “Inckov zakon”, niti će živjeti bolje ako ta odluka bude ukinuta. Da li je moguće da se ukine sasvim sigurno ako bude postojao dogovor političara, odnosno ukoliko bude postojao dovoljno snažan pritisak od strane međunarodne zajednice. Može to zvučiti kao prizivanje nekog intervencionizma, međutim, trebamo imati u vidu i to da su pojedini političari u BiH na trenutnim pozicijama upravo zahvaljujući intervencionizmu međunarodne zajednice – kaže Kuzmanović.
Govoreći o vraćanju prenesenih nadležnosti, smatra da se ta situacija treba posmatrati “kroz prizmu ostvarivanja kratkoročnih političkih interesa i dizanja političkog rejtinga, budući da su na pragu izbori 2022. godine”.
– Da postoji ozbiljan plan za vraćanje nadležnosti, takve stvari se trebaju planirati nekoliko godina unaprijed i, prije svega, Republika Srpska mora da ima ozbiljne ekonomske resurse za to. Republika Srpska koja se trenutno nalazi u ekonomskom smislu na respiratoru teško da može očekivati da vrati te nadležnosti – kaže Kuzmanović.
Govoreći o uticaju stranaca u BiH, Kuzmanović kaže da je njihov uticaj “onoliki koliki postoji njihov interes, finansijski najviše”.
– Ako međunarodna zajednica dođe u situaciju da ogromna količina kapitala koji su ulagale zemlje Evropske unije u poslijeratnom periodu bude ugrožen vrlo je vjerovatno da će se desiti mnogo energičnija reakcija međunarodne zajednice – mišljenja je Kuzmanović, pojašnjavajući da to znači “vrlo vjerovatno slanje oružanih snaga na teritoriju Bosne i Hercegovine, jer stranci će učiniti sve da zaštite svoj kapital”.
Za priču o ratu u Bosni i Hercegovini kaže da je on teško moguć.
– U Bosni i Hercegovini može doći isključivo doći do intervencije NATO pakta, odnosno ubacivanja određenog broja vojnih snaga da bi se poslala poruka da neki veoma diskutabilni potezi mogu dovesti do mnogo energičnije reakcije NATO pakta. Tako da, s te strane, mislim da je rat u Bosni i Hercegovini jako, jako teško moguć, a ako bi se on desio mislim da bi Republika Srpska u tom ratu mnogo više izgubila nego što bi mogla dobiti – kaže Kuzmanović.
Na pitanje o sankcijama, Kuznamović odgovara:
– Što se tiče sanckija o kojima se govori, to isključivo treba posmatrati kao okršaj starih znalaca koji se veoma dobro poznaju, ali koji su se, eto, posvađali. Mi vrlo dobro znamo ko je doveo Milorada Dodika na vlast, odnosno uz čilju podršku je sa dva narodna poslanika Milorad Dodik postao premjer Republike Srpske – rekao je Kuzmanović.
Na pitanje kako Republika Srpska može da bude kaženjena, mišljena je da to može biti kroz zaustavljanje projekata koje različite međunarodne organizacije imaju u lokalnim zajednicama.
– Međutim, ne mislim da bi moglo doći do nekih značajnijih sankcija prema Republici Srpskoj, naročito kada govorimo o finansijskom aspektu, zato što je to jako teško izvodivo iz razloga što Republika Srpska nije subjet međunarodnog prava i sankcije koje bi potencijalno išle morale bi da idu prema cijeloj Bosni i Hercegovini i oni ne mogu da budu izolvoani, odnosno, sanckije ne mogu da budu selektivne – kaže Kuzmanović.
Govoreći o prijateljstvu Rusije i Kine prema Republici Srpskoj kaže da su nam prijatelji “onoliko koliko snažan interes imaju na ovim prostorima”.
Komentarišući predstojeće izbore 2022. godine, odnos u opozicionim redovima, startne pozicije stranaka na vlasti i u opoziciji, Kuzmanović kaže sljedeće da su lokalni izbori 2020. godine pokazali da građani Srpske žele nova politička lica.
– Osnovni cilj opozicije je uvijek izvlačenje apstinenanta na birališta. Međutim, opozicija iz godine u godinu ulazi u grešku da u prvi plan uvijek gura pojedince koji su godinama i decenijama aktivni na političkoj sceni. Naročito je to slučaj sa mladim ludima koji imaju strašnu averziju prema političarima koji potiču možda i iz ratnog perioda i mladi ljudi, naročito apstinenti, nikada neće glasati ni za Mirka Šaroića, ni za Mladena Ivanića, ni za Marka Pavića, ni za Milorada Dodika… Postoji argument zašto mladi ljudi glasaju za Dodika, pa zato što su veoma često izmanipulisani i zato što su im veoma često obećavane neke stvari koje poslije izbornog procesa nisu dobijali – pojašnjava Kuzmanović.
Komentarišući kandidaturu Jelene Trivić iz PDP-a, zatim ko je bolja opcija za kandidata SDS-a, Mirko Šarović, predsjednik stanke, ili Milan Miličevič, predsjednik Glavnog odbora te partije, odgovara:
– Što se tiče SDS-a definitivno je najbolji kandidat gospodin Milan Miličević, ali to je moje lično mišljenje. Iako ima 58 godina, u političkom je smislu veoma mlad i nije poznat široj političkoj javnosti, barem ne onoliko koliko su političari aktuelni u opoziciji. Smatram da jedan primjerena i diplomatska politika koju Miličević vodi godinama unazad, zapravo je recept i put koji bi SDS trebalo da slijedi. Ako SDS ponovo napravi grešku i kadniduje “provjerena” lica za naredne izbore mislim da će jako teško dobiti izbore. Kandidatura Jelene Trivić je vjerovatno nešto najbolje što je PDP mogao da uradi i ona je jedan od najboljih kandidata koji je PDP mogao da ponudi – mišljenja je Kuzmanović.
Govoreći o startnim pozicijama SNSD-a i koalicionih partnera za predstojeće izbore, Kuznamović kaže da su “jako dobre”.
– Iz prostog razloga što SNSD, a to su najbolje pokazali izbori u Prijedoru, ima ozbiljnu infrastrukturu i ozbiljan rad na terenu. SNSD ima oko dvije hiljade glasova manje nego 2020. godne, s druge strane, opozicija je imala nekih 10 hiljada i to je katastrofa i ozbiljna poruka da opozicija mora ozbiljno da poradi na tome da terenska i infrastrukturna razvijenost mora da bude bolja – kaže Kuzmanović.
Na pitanje šta je DNS – opozicija ili “ubačeni element pozicije”, Kuzmanović odgovara:
– Definitivno će naredni period pokazati koji je od ta dva modela tačan. Formirati treći blok u situaciji u kojoj smo mi trenutno je na neki način podrška vlasti. Ako želite da promjenite vlast, ako ste istinska opozicija moraju svi pojedinci da se okupe oko jedne ideje. Legitimno je pravo svakog pojedinca da pokuša ostvari svoj interes, međutim, u toj situaciji se postavlja pitanje koliko DNS dobija a koliko gubi, a koliko dobija i koliko gubi sama opozicija. Mislim da zbog istupanja DNS-a iz saveza sa SDS i PDP te dvije partije neće nešto naročito izgubiti iz prostog razloga što glasovi DNS-a ni ranije nisu bili glasovi opozicije, već su bili glasovi trenutne vlasti – kaže Kuzmanović, dodajući da će DNS vjerovatno mnogo više izgubiti nego što je mogao profitirati sa savezom sa SDS-om i PDP-om.
Što se tiče istupa lidera DNS-a Nenada Nešića, politikolog Kuzmanović kaže da je “poprilično ultimativno reagovao pozivajući na sastanak ostale lidere opozicije”.
– Koliko sam upućen, taj sastanak sazvan preko medija, nije postojao zvaničan dopis političkim partijama i to je svakako diskutabilno. Ako dođete u situaciju da nekoga uslovljavate znači da ste u poziciji da nekoga ucjenjujete, što je u politici i situaciji koju imamo jako loša poruka. Mislim da je to bila velika greška u koracima DNS-a – mišljenja je Kuzmanović.
Govoreći o godini pred nama, kaže da će biti jedna od najtežih poslijeratnih godina, jer je stanovništvo u ekonomskom smislu veoma osiromašeno, suočićemo se sa ozbiljnim političkim problemima i tektonskim promjenama kada je u pitanju politička situacija u BiH.
(TV K3)