Analitičari ističu da bi, u slučaju pozitivnog odgovora na referendumu, Danska, koja je članica EU od 1973. godine, ukinula svoj stari sistem opcionog izostavljanja iz pitanja pravosuđa i unutrašnjih poslova i te oblasti ubuduće rješavala od slučaja do slučaja, kao što rade Irska i Britanija.
Kampanja pred održavanje referenduma nije privukla pažnju glasača i posljednji rezultati anketa govore da strana koja je za pozitivan odgovor ima blagu prednost od 34,8 odsto, dok suprotnu podržava 33,4 odsto. Oko 31,8 odsto Danaca je neodlučno.
Profesor Marlen Vind iz Univerzitetskog centra za evropsku politiku u Kopenhagenu naglašava da ljudima nije dovoljno objašnjeno o čemu se izjašnjavaju na referendumu, jer se govorilo o brojnim pitanjima, a kampanja je kasno počela.
Pristalice pozitivnog odgovora i bližeg odnosa Danske i EU čine koaliciju od pet stranaka u kojoj su vladajući liberali na čelu sa premijerom Larsom Lokeom Rasmusenom i opoziciona Socijaldemokraska partija. Koalicija tvrdi da je reforma neophodna da bi Danska ostala partner u Evropolu.
“Ako Danska ne bude dio Evropola, onda će biti manje bezbjedno mjesto za život”, naglasio je Rasmusen.
Prema trenutnom sistemu, koji datira iz 1993. godine, Danskoj je omogućeno da ne učestvuje u svim višenacionalnim oblastima po pitanju unutrašnjih poslova i pravosuđa. Međutim, nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma 2009. godine, usvojena je dodatna saradnja na nivou EU i izvršene su reforme kojima je obuhvaćen i Evropol.
Ukoliko Danska ne bude glasala za bliže odnose u EU, ostaće bez članstva u Evropolu.
Srna