Nobelovu nagradu za medicinu prošle godine su dobili dva američka i jedan britanski naučnik za otkriće virusa hepatitisa C. Prizanje je dodeljeno Britancu Majklu Hotonu (Michael Houghton) i Amerikancima Harveju Alteru (Harvey Alter) i Čarlsu Rajsu (Charles Rice).
Po tradiciji nedelje Nobela, u ponedeljak se saopštava ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka se saopštava ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da se osnuje Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Naučnik (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, medju kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske 1969. godine ustanovila je i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
(Bigportal – Foto: Ilustracija)