Dan borbe protiv dijabetesa je istovremeno i rođendan Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom prvi došao na ideju o regulaciji nivoa šećera u krvi, koja je i dovela do otkrića insulina 1922.
Međunarodna federacija za borbu protiv dijabetesa i Svetska zdravstvena organizacija ustanovile su ovaj praznik 1991.
Dijabetes je neizlečivo stanje koje izaziva rast nivo šećera u krvi obolelog. Iako spada u grupu metaboličkih oboljenja, postoje dva osnovna tipa – dijabetes tip 1 i tip2.
Visok nivo šećera u krvi izaziva učestalo mokrenje, glad i žeđ. Ukoliko se ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, bolesti srca, šloga, otkazivanja bubrega i oštećenja očiju.
Izaziva ga ili nedovoljna proizvodnja insulina u pankreasu, ili nedovoljne reakcije ćelija na proizvedeni insulin.
Insulin, hormon koji luči pankreas, pomaže telu da iskoristi glukozu za energiju.
Procenjuje se da je 2013. oko 382 miliona ljudi širom sveta bolovalo od dijabetesa, a u oko 90 odsto slučajeva reč je o tipu dva ovog oboljenja. Od njega u Srbiji boluje približno 710.000 odraslih.
Kod dijabetesa tipa 1 imuni sistem tela napada i uništava ćelije koje proizvode insulin.
To dovodi do rasta nivoa glukoze u krvi i oštećenja organa. Ovaj tip poznat je i kao insulinski zavisan tip dijabetesa i često se razvija pre 40. godine života.
Kod tipa 2, telo ne uspeva da proizvede dovoljno insulina, ili ćelije ne reaguju dovoljno na insulin. Povezuje se sa gojaznošću, ali se uz medikamente može uspešno držati pod kontrolom.
Aktivan život, izbalansirana ishrana bogata povrćem voćem, nemasnim mesom i mlečnim prerađevinama, može biti korisna u sprečavanju, ali i držanju dijabetesa pod kontrolom.
Promene životnih navika savetuju se naročito onima koji su u visokom riziku od dijabetesa i kod kojih je nedavno dijagnostikovan tip 2.
Preporuke su da se svake nedelje izvodi barem dva i po sata umerene fizičke aktivnosti, izgube suvišni kilogrami i postigne zdrav indeks telesne mase.
(IBTIMES.CO.UK, B92)