Polaganje venaca i parastor će biti održani od 11 do 12, a potom je predviđena i šetnja učesnika posvećena stradalim Srbima od Crkve svetog Marka do Narodne skupštine i Hotela Moskve, pa preko Brankovog mosta do Centra Sava.
Od 14 do 15.30 sati biće održana memorijalna akademija u velikoj dvorani Sava centra pod nazivom „I Srbi su žrtve”.
Savez Srba iz regiona i Koalicija udruženja izbeglica pozivaju sve prognane Srbe i sve druge zainteresovane građane da svojim prisustvom doprinesu obeležavanju Dana sećanja.
Povodom 21. godišnjice od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, u kojoj je iz svojih domova proterano 250.000 krajiških Srba, bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo 1.856 civila, a 836 se i dalje vodi kao nestalo.
Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 20.000.
Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata.
S druge strane, Hrvatska će 4. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima.
Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, neprestano stvarajući tenzije i raspirujući nacionalizam.
O tome najbolje svedoče nedavna rehabilitacija kardinala Alojzija Stepinca, ukidanje desetogodišnje kazne za ubistvo srpskih civila Branimiru Glavašu, podizanje spomenika Miri Barešiću, ustaškom atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Stokholmu Vladimira Rolovića, proustaške provokacije u Srbu tokom obeležavanja dana Ustanka u Hrvatskoj, kao i provokacije prilikom obeležavanja 75. godišnjice ustaških zločina u crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Glini.
Komesarijat za izbeglice i migracije izražava zabrinutost što se i ove godine uoči obeležavanja Oluje u Hrvatskoj vodi intenziva antisrpska propaganda, veliča ustaštvo i tako stvara atmosfera koja vraća region u devedesete.
Sa Republikom Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljna uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije, dinarska i devizna štednja… Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen.
“Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju”, navodi se u saopštenju.
Srbija, kako se navodi, smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema.
“U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice. Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze”, poručili su iz Komesarijata za izbeglice.
Tanjug