Vladika Vasilije Kačavenda je seksualno, fizički i psihički zlostavljao maloletnog bogoslova Milića Blažanovića koji je potom izvršio samoubistvo.
To je u emisiji TV Prva “Život priča“ rekao otac Serafim, koji je nekada službovao u eparhiji koju je vodio vladika Kačavenda.
U emisiji je pročitano pismo Milića Blažanovića koji je Kačavendu nazvao “pijanom zveri“ i napisao da mora da ga ubije i da druge monahe oslobodi muka.
U pismu se pominje i otac Bratislav, nekadašnji starešina manastira Papraća za koga je Blažanović naveo da je znao za to što se događa i da ga je često vozio u Doboj, gde se nalazi vladičanski dvor.
Otac Serafim, rođen kao Bojan Jovanović, rekao je da su se tamo odvijali “homoseksualni balovi”, da su se tamo sveštenici i njihovi gosti raskalašno ponašali, kao i da je bilo silovanja.
Gost emisije Tatjane Vojtehovski svedočio je i o tome da je otac Bratislav uperio kalašnjikov u njega i rekao “pobiću sve vas pedere“ kada je sa vladikom Kačavendom došao u manastir kako bi ga smenio.
“Za sklonosti Kačavende se javno znalo, to se prikrivalo, a za sve nas koji smo mu bili bliski mislilo se da smo homoseksualci i tako smo etiketirani. Našao sam se na metar od kalašnjikova, kada mu je pobegla misao otrčao sam do Kačavende, rekao da ima pušku, ali mi je onda on rekao da se vratim nazad i da otac Bratislav treba da me ubije, da bi oni mogli da iskoče kroz prozor, prethodno skinuvši mantije“, tvrdi otac Serafim.
Kako tvrdi, za sve što se dešavalo znali su i đakoni i drugi sveštenici, samim ti i SPC, pa i policija, ali je rekao i da njima “teško možeš nešto da kažeš, kada su oni gosti u manastiru, gde sede, bivaju nagrađivani i dobijaju knjige i ikone”.
Kako je rekao, vladika je i njega zlostavljao i pokušavao da ga obljubi, a nudio mu je “stan, auto i put u Rusiju”.
Otac Serafim je rekao da Blažanović nije usepe da se odupre i da je bio zlostavljan, dok mu je vladika govorio da će mu pomoći da nastavi školovanje.
Takođe je naveo da je Blažanović zbog toga sebi oduzeo život ručnom bombom, iako smatra da je za tu smrt odgovoran Kačavenda i njemu bliski ljudi, kao i da su delovi njegovog tela “tajno zakopani u porti mansatira”.
Kada je želeo da govori sa Kačavendom o tome, on je odgovorio da o tome nema šta da se priča, da je dečak bio lud, sumanut, a potom mu i zabranio da poseti manastir kako bi se uverio šta se zaista dogodilo.
Otac Serafim je govorio i podvođenju dečaka, švercu opreme za crkve, podmićivanju graničara, a istakao i da je nije mogao da prijavi bilo šta policiji jer je i ona bila u dosluhu sa vladikom.
Govorio je i o tome da je imao informacije da se planira njegovo ubistvo, da je Kačavenda za to unajmio profesionalnog ubicu, sa kojim se kasnije sastao u Beogradu.
Istakao je da je u prestonicu Srbije došao krišom, koristeći lažna dokumenta koja je ranije dobio preko Kačavende, a ideju za bekstvo dao je otac Stefan, koji je dobio informacija da se spremaju i njihove likvidacije.
Vladika Kačavenda je konačno i trajno razrešen dužnosti upravljanja eparhijom zvorničko-tuzlanskom odlukom Sinoda SPC sredinom 2013. godine.
Kačavenda nije raščinjen, već je usvojena njegova ostavka koju je zatražio zbog zdravstvenog stanja. Do takvog okončanja “slučaja Kačavenda” došlo je samo nekoliko meseci nakon što su beogradski mediji pisali o njegovim navodnim bludnim radnjama sa mladićima, koji su prema tvrdnjama medija zabeleženi i na video snimcima.