Dačić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj Kosovu, ujedno upozorio na porast verskog ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prograninih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, istakao je Dačić.
“Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa”, rekao je Dačić.
Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, rekao je ministar, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi elementa u vidu uključivanja tzv. Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de facto izmene Briselskog sporazuma.
To je negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN, istakao je Dačić.
On se osvrnuo i na porast verskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu koji je, kako je ocenio, dostigao je najviši nivo u regionu.
“Radikalne islamističke strukture, podržane od strane značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata”, naveo je Dačić.
Prema njegovimm rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.
“To zahteva dodatne mere na planu jačanja bezbednosti Srba i pripadnika nevećinskih zajednica koji su, kako i ovaj izveštaj navodi, redovne mete i žrtve etnički motivisanih napada” naveo je Dačić.
Poseban razlog za zabrinutost je, kako je dodao, prisustvo elemenata terorizma i delovanje radikalizovanih ekstremista u vidu povratnika sa ratišta na Bliskom Istoku na Kosovu.
U samom Izveštaju govori se o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama, podsetio je on.
“U izveštajnom periodu bilo je više slučajeva ispisivanja grafita “ISIS” na kućama Srba, na zidovima objekata SPC i pored puteva. Podsetiću i na slučaj hapšenja četvorice naoružanih islamista krajem januara ispred kapija manastira Dečani, bisera srpske, evropske i svetske duhovne i kulturne baštine, koji se nalazi i na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti”, istakao je ministar.
On je ukazao i na položaj srpske i manjinskih zajednica južno od Ibra. ocenivši da je nužno da periodični izveštaji reflektuju i njihovu situacij.
“Zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. Zato predlažem da se u naredni izveštaj uključi i iscrpan pregled situacije u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica južno od reke Ibar”, rekao je Dačić.
Osvrćući se na pitanje povratka, šef srpske diplomatije je ponovio da Beograd godinama ističe da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 posto njih ostvarilo održiv povratak.
“Da li to znači da je međunarodna zajednica digla ruke od povratka više od 200.000 Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije? Koliko godina još treba da prođe da bi se oni vratili? Ili je prema Srbima sve dozvoljeno?” upitao je Dačić.
Iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici, napomenuo je on.
“Složićete se da bi bilo vrlo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. Podsetiću da je broj pravosnažno osuđenih izvršilaca ubistava za više od 1.000 Srba, od 1999. godine do danas, i dalje nula”. rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raseljenih svojim domovima.
Pritom, istakao je Dačić, treba imati u vidu da je nedostatak efikasnog mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine, pored odsustva bezbednosti, jedan od najvažnijih činilaca koji otežava i ograničava povratak.
Dačić je istakao da je angažman UNMIK-a za Republiku Srbiju od izuzetne važnosti, jer je u pitanju misija u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 (1999).
Čitaku: Pomirenje moguće tek kada Srbija prizna ratne zločine
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće “tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se”.
Čitaku je rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu “mapu puta” kako da to uradi, a da ne ugrozi “funkcionalnost države”.
“Nećemo dozvoliti da se ponove opasni modeli u regionu”, poručila je Čitaku.
Prema njenim rečima, “Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti”.
Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije.
“Kosovo je slobodna, suverena država i to se neće promeniti, već se mora promeniti stav Srbije prema nama, i dijalog je dobar korak u tome”, rekla je ČCitaku, dodavši da niko ne treba da sumnja u evroatlantske ambicije Kosova, koje će učiniti “sve da dobije mesto u međunarodnim organizacijama”.
“Istina je da je pre 1999. godine više Srba živelo na Kosovu, ali su mnogi među njima bili pripadnici vojske i policije i očito se neće vratiti”, tvrdi Čitaku.
Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu.
“Uvek ćemo sarađivati sa međunarodnim pravosuđem, kao što smo i u prošlosti činili, jer nemamo šta da krijemo. Rat nije bio naš izbor”, rekla je ona.
Čitaku je izrazila žaljenje što, kako tvrdi, u Srbiji mnoga kršenja ljudskih prava nisu ispitana i pozvala je na zadovoljenje pravde za one koji su preživeli seksualno nasilje tokom sukoba.
Čitaku tvrdi i da kosovske vlasti poštuju ljudska prava manjina i podržavaju ih, “bez obzira na drugačiju sliku koju Srbija svaka tri meseca predstavlja u Njujorku”.
Ambasadori ukazali na potrebu primene briselskih sporazuma
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN istakli su sinoć, na sednici posvećenoj radu UNMIKA-a i situaciji na Kosovu i Metohiji, značaj sprovođenja briselskih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, i pozvali obe strane da primene dogovoreno.
Oni su izrazili zabrinutost zbog nasilja u kosovskoj skupštini i na ulicama kome je pribegla opozicija u proteklom periodu i pozdravili napredak ka uspostavljanju Specijalnog suda za zločine bivše OVK.
Ambasadori su, međutim, izneli različite stavove kada je reč o potrebi daljeg angažovanja UNMIK-a, kao i o generalnoj situaciji u pokrajini.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da je situacija na Kosovu zabrinjavajuća i da je karakterišu sukobi i nasilje.
Čurkin je naglasio da se briselski sporazumi ne sprovode, a Zajednica srpskih opština ostaje mrtvo slovo na papiru, zato što Priština izbegava svoje obaveze zaklanjajući se iza Ustavnog suda, dok međunarodna zajenica ćuti.
“Položaj kosovskih Srba je ozbiljno ugrožen”, rekao je Čurkin, podsećajući na kamenovanje autobusa sa izbeglicama, pucanje na srpske domove i skrnavljenje crkva posle neuspelog pokušaja Prištine da učlani Kosovo u Unesko.
Bez kažnjavanja zločina takozvane OVK pomirenje je nemoguće, ocenio je Čurkin i pozdravio odluku Holandije da omogući da sedište Specijalnog suda bude na njenoj teritoriji.
On je naglasio i da nedostatak vladavine prava doprinosi jačanju islamističkog ekstremizma na Kosovu.
Ruski ambasador je kritikovao pregovaračku platformu Brisela za poglavlje 35 o Kosovu u pregovorima sa Srbijom, ocenivši da je niz odredbi te platforme “zabrinjavajući”.
Ambasdor SAD Dejvid Presman pozdravio je napore Beograda i Prištine na normalizaciji odnosa kroz briselski dijalog i izrazio nadu da će briselski sprazumi biti sprovedeni, uprkos izborima i na Kosovu i u Srbiji.
On je ocenio da je Kosovo učinilo napredak i da je sada moguće smanjiti misiju UNMIK-a, a sredstva preusmeriti tamo gde su potrebnija i predložio da se periodični izveštaji, umesto na tri, od sada rade na šest meseci.
Kosovo je učinilo važan napredak u vladavini zakona, naročito ratifikacijom sporazuma o Specijalnom sudu za zločine koji se spominju u izveštaju izvestioca SE Dika Martija, ocenio je on.
SAD, kako je istakao, osuđuju naselje u skupštini i van nje u proteklom periodu.
Vašington se nada da će Kosovo u bliskoj budućnosti učestvovati u svim telima UN kao punopravni član, rekao je Presman.
Predstavnik Francuske izjavio je da njegova zemlja podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i pozdravio dosada učinjeni napredak.
“Očekujemo da se sve obaveze preuzete potpisivanjem ovih sporazuma što pre ispune”, rekao je francuski ambasador, ističući da se to posebno odnosi na Zajednicu srpskih opština.
Politička situacija na Kosovu je veoma zabrinjavajuća, a prekidi u radu skupštine i nasilje su nedopustivi, naglasio je on.
“Nasilje i govor mržnje nemaju mesto u društvu kakvo Kosovo želi da postane,” rekao je ambasador Francuske.
Uspostavaljanje vladavine prava mora ostati jedan od prioriteta, ocenio je on i pozdravio ratifikaciju sporazuma o Specijalnom sudu za zločine OVK uz napomenu da je kažnjavanje zločina ključno za pomirenje.
Ambasador Britanije izrazio je žaljenje zbog manjkavosti u sprovođenju sporazuma koje su Priština i Beograd postigli u okviru Briselskog dijaloga i ohrabrio obe strane da učine napredak na tom planu.
Takođe je izrazio zabrinutost zbog nastavka nasilja na Kosovu, ocenivši da to samo šteti imidžu kosovskog naroda i ometa postizanje napretka.
“Dijalog, a ne raskol, jedini je put napred. Na kosovskim političkim liderima je da nađu rešenja, a ne na međunarodnoj zajednici”, rekao je on, dodavši da je na Kosovu potrebno obezbediti saradnju na svim nivoima društva, kao na primer između gradonačelnika severne i južne Mitrovice.
Prema njegovim rečima, Kosovo u 2016. godini očekuju veliki izazovi, a političko rukovodstvo mora da preuzme odgovornost za rešavanje političke krize i problema u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Predstavnik Španije izrazio je zabrinutost zbog nasilja, političke tenzije i zapaljive retorike na Kosovu.
Prisustvo UNMIK-a i drugih međunarodnih misija je i dalje potrebno i važno, ocenio je on.
Španija podržava dijalog Beograda i Prištine, rekao je ambasador izrazivši međutim zabrinutost što se briselski sporazumi ne sprovode, jer to može uticati na rušenje poverenja.
“Nije realno postavljati nove zahteve a da nije sprovedeno ni ono što je dogovoreno”, rekao je španski predstavnik, posebno pozvavši na sprpovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština.
Ambasador Kine podsetio je da Rezolucija 1244 ostaje okvir za rešavanje pitanja Kosova i pozdravio Briselski dijalog Beograda i Prištine.
Ambasador Japana ohrabrio je srpske i kosovske vlasti da udvostruče napore da prevaziđu razlike i normalizuju odnose putem daljeg dijaloga, a ambasador Ukrajine je pohvalio rad UNMIK-a i njihovih partnera na Kosovu.
On je pozdravio nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i izrazio žaljenje zbog nasilja kojem probegava kosovska opozicija,
“Takva dela su neprihvatljiva, pozivamo na poštovanje vladavine prava i sporazuma postignutih u okviru Briselskog dijaloga”, rekao je on.
Dačić: Srbija ne može da služi kao “vreća za udaranje”
Srbija ne može da služi kao “vreća za udaranje” predstavnicima kosovskih institucija u prilikama kao što je sednica Saveta bezbednosti UN, poručio je Dačić, istakavši da se Beograd ne boji i da je to što pregovara sa Prištinom, naša snaga, a ne slabost.
“Koliko god Srbija pokušava da pruži ruku, nemamo kome da je pružimo”, rekao je Dačić, u oštrom tonu reagujući na izlaganje kosovske ambasadorke u SAD Vljore Čitaku na sednici SB UN o Kosovu.
Navodeći da izjave kao što su Čitaku ne doprinose poverenju, već nas vraćaju unazad, šef srpske diplomatije je naglasio da nije čuo da je Čitaku rekla i jednu jedinu rečenicu o temi sednice, a to je stanje na Kosovu sada.
“Srbija nije prisutna na Kosovu od 1999. Pa kakve veze Srbija ima sa vašim unutrašnjim problemima? Vi delite lekcije Srbiji, a znate šta se desilo sa svedocima u slučaju Haradinaj pred Haškim tribunalom. Više nisu živi. Pa je li to saradnja sa Haškim tribunalom?”, rekao je Dačić.
On je kritikovao Čitaku jer govori o zločinima, ali ne govori o zločinima protiv Srba.
“Govorite i o tome da Srbi maltene nisu ni živeli na Kosovu, da su to bili vojnici i policajci. Pa kako možete tako da govorite? Dobro znate da su Srbi pre nekoliko vekova bili većina na Kosovu, to su istorijske činjenice”, naglasio je Dačić obraćajući se Vljori Čitaku.
On je podsetio da se na Kosovu nalazi veliki broj srpskih istorijskih, verskih i kulturnih spomenika što, kako je rekao, i Čitaku dobro zna.
“Šta hoćete da kažete – da 200.000 Srba ne treba da se vrate na Kosovo? Nemate pravo to da kažete. Kosovo nije ni vase ni moje, ni albansko ni srpsko, već onih koji tamo žive, tj. građana Kosova, a to su i Srbi”, istakao je sef srpek diplomatije.
On je upitao Čitaku i da li, kada govori o nacionalnim manjinama u Srbiji, hoće da kaže da u Srbiji živi kosovska nacionalna manjina.
“A živi albanska. Ne može da bude albanska nacionalna manjina i vaša i ovih iz Tirane. Vi govorite o pravu naroda na samoopredeljenje, naroda koji je to pravo već iskoristio i ima svoju državu, Albaniju”, kazao je Dačić.
On je upozorio članove SB UN da ono što se desilo Srbiji, može sutra da se desi i svakom od njih.
Šef srpske diplomatije je zahvalio svim zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, i to ne zato što su poštovale Srbiju, već zato što su poštovale principe međunarodnog prava.
Predstavnike EU, SAD i Britanije je zamolio da, kada govore sa predstavnicima Srbije uoči ovakvih sednica, imaju u vidu da Srbija ne može da služi kao “vreća za udaranje” predstavnicima prištinskih institucija.
“Ako mislite da se mi toga plašimo, varate se. I to što mi pregovaramo, nije naša slabost nego naša snaga”, zaključio je šef srpske diplomatije.
Čitaku je odgovorila da se “Kosovo ne boji da priča svoju priču i da se hvata u koštac sa svojom prošlošcću”.
“Imali smo grozan rat, ali niko ne bi trebalo da pokuša da stavlja znak jednakosti između zločina počinjenih pod pokroviteljstvom države i pojedinačnih akcija”, smatra Čitaku.
Ona je rekla da će Priština sprovesti sve postignute sporazume, ali ne i one koji narušavaju funkcionisanje “države Kosova”.
Tanjug