Bilo bi neodgovorno da Beograd povuče potpis sa Briselskog sporazuma, iako je teško imati neki sporazum koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, a koji se ne poštuje, kaže predsjednik parlamenta Ivica Dačić koji je prije osam godina bio potpisnik tog sporazuma.
On je za K1 rekao da Beograd neće povlačiti nikakve poteze koji su možda i logični i razumni “u smislu naše ljutnje zbog toga što nije realizovan Briselski sporazum”, jer bi to, kaže, bilo neodgovorno i naglasio je da Srbija želi da bude konstruktivni faktor.
“Briselski sporazum je upravo i potpisan zbog tih odredbi koje se tiču formiranja Zajednice srspkih opština. Sigurno je da nikome nije ni padalo na pamet da će doći godine kada ne samo da imate ignorisanje, nego i odbijanje Prištine da prihvati taj sporazum”, kazao je Dačić.
Naveo je da nema sumnje da bi Ketrin Ešton, da je ostala na mjestu visoke predstavnice EU, a koja je potpisnik u ime EU, nametnula pitanje odgovornosti zbog toga što se neke stvari iz tog sporazuma ne realizuju.
On je rekao i da je Ešton predstavljala određeni autoritet i u EU, ali i u odnosima sa SAD i da smo imali tu nesreću da je ona “promenjena” praktično na isteku te godine poslije potpisivanja Briselskog sporazuma.
On je, međutim, rekao i da to pitanje ne bi trebalo personalizovati, ali da je objektivna politička situacija bila da je autoritet koji je imala Ešton svakako narušen u narednim godinama dok je visoka predstavnica bila Federika Mogerini, jer, kako je naveo, iza nje nisu stajale neke od najjačih zemlja u Evropi.
“Ali, to nas ne bi trebalo da zanima. Nas zanima autortitet EU. Ako je Ketrin Ešton to potpisala kao garant u ime EU, onda nije problem Srbije ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku”, kazao je Dačić.
Smatra da Evropsku uniju treba da brine pitanje kakav uopšte ima autoritet kada je riječ o sprovođenju Briselskog sporazuma.
“Time su potvrdili da je njihov autortet praktično ravan nuli i u tom smislu se postavlja pitanje svrsihodnosti daljih pregovora sa Prištinom”, rekao je Dačić.
Dačić je rekao i da je Briselski sporazum po mnogim stvarima bio od velikog značaja upravo zbog toga što smo prvi put stekli pravo da Srbi na KiM mogu da se organizuju u okviru ZSO.
Naveo je da je sastavni dio sporazuma da oružane snage Prištine ili “bilo kako da se one zovu” ne mogu da dolaze na sjever KiM bez saglasnosti Kfora, koji o tome onda obavještava predsjednike srpskih opština, kao i da komandant policije na sjeveru treba da bude Srbin.
Dačić je rekao da Beograd ništa nije izgubio time što je potpisao Briselski sporazum, jer su, kaže, poslije toga otpočeli pregovori o članstvu Srbije u EU.
“To je bila direktna posledica potpisivanja Briselskog sporauzuma”, podsetio je.
Naglasio je da Beograd ima legitimno pravo da insistira od svih na primjeni Briselskog sporazuma, ali je dodao da se postavlja pitanje da li bez autoriteta EU “Prištini to uopšte pada na pamet”.
Kazao je i da je zaprepašćujući tolerantni odnos EU koja je garantovala ispunjavanje tog sporazuma, a da pritom ne smatra da je potreban bilo kakav pritisak da se Briselski sporazum primjeni.
Dačić je rekao i da se u odnosu na vreme kada je potpisan Briselski sporazum mnogo toga promenilo i na strani onih iz Prištine koji su sjedili u stolici pregovarača.
“Objektivno, dolazio je sve gori i gori”, naveo je Dačić i dodao da su prištinske vlasti poznate po tome da potpisuju sve što mogu, a da pritom ne ispunjavaju ništa od toga.
(Tanjug – Foto: Arhiva)