“Cajt” piše da, ako su te priče tačne i da su bile ranije predstavljene javnosti, Putin možda nikada ne bi postao ruski predsednik i to bi možda promenilo tok svetske istorije. Nemački nedeljnik je naveo osam ključnih datuma u toj priči:
1. Rušenje aviona, mart 2000. Moskva
Prvi argument odnosi se na period 17 dana pre predsedničkih izbora u Rusiji kada se 9. marta 2000. na moskovskom aerodromu “Šeremetjevo” nalaze Zija Bažajev, Čečen koji je bio na čelu ruske naftne firme “Alijans grup” i Artjom Borovik, ruski novinar koji je izveštavao sa fronta tokom sovjetsko-avganistanskog rata i kasnije pokrenuo istraživačke magazine koji su kritikovali vlast u Moskvi.
Avion se srušio nakon što je dostigao visinu od 50 metara, stradali su Bažajev, Borovik, telohranitelji Bažajeva i članovi posade. Otac Borovika optužio je rusku tajnu službu za ubistvo. U Tbilisiju Daudov je gledao vesti u kojima su javili o padu aviona, na stolu mu je i dalje bio video snimak koji je hteo da pokaže ovoj dvojici.
2. Izgubljeni sin, januar 2000, Meteči
Oko dva meseca pre rušenja aviona, čovek koji se predstavio da je iz gruzijske tajne službe ušao je u kancelariju kod Daudova. Rekao mu je da zna da je Daudov povezan sa čečenskim pokretom za nezavisnost i stavio mu na sto fotografiju starice za koju je kazao da je prava Putinova majka.
Tražio je da Daudov iz Čečenije obezbedi pola miliona dolara u gotovini, a on će zauzvrat oteti staricu i predati je Čečenima. Pretnjom da će mu ubiti majku, Čečeni bi mogli da ucene Putina i nateraju ga da prekine ratne akcije.
Daudov je u tom trenutku imao 39 godina i iskustvo iz Prvog čečenskog rata na kraju kojeg su ruske snage raketom ubile Džohara Dudajeva, separatističkog vođu kojeg “Cajt” predstavlja kao čečenskog predsednika, prateći signal njegovog satelitskog telefona. Daudov je pušio cigaretu na svega nekoliko metara od mesta atentata i od tada je bio veoma oprezan i u svakom video špijuna.
Nije sklopio dogovor sa Gruzinom, ali se narednih dana raspitao o onome što je obaveštajac pričao. Nije mu trebalo puno da uz pomoć gruzijskih novinara pronađe mesto gde je živela žena koja je tvrdila da je Putinova majka.
U januaru 2000. Daudov se kombijem odvezao u selo Meteči, na oko 60 kilometara od Tbilisija. Poneo je video kameru, kao i brašno, šećer i meso u konzervi, kao poklon za staricu.
Vera Putina je imala 73 godine i bila žena sitne građe koja je uvek nosila maramu kada je izlazila iz kuće. Daudov joj se predstavio i rekao da je tu zbog priče o Putinu.
– Ubeđen sam da je on moj Vova – rekla je starica dok je Daudov uključivao kameru.
Dečak se rodio 7. oktobra 1950. u njenom rodnom mestu, nazvala ga je Vladimir i nikada mu nije rekla ime njegovog oca. Kada je Vova imao dve godine, morala je da otputuje u Taškent i planirala je da sina ostavi nekoliko nedelja kod svojih roditelja. U Taškentu je upoznala Gruzina Georgija Osepašvilija sa kojim je kasnije otišla u selo Meteči u Gruziji gde su se venčali. Dovela je vanbračnog sina protiv kojeg u početku novi muž nije imao ništa protiv.
Posle su krenule prepirke oko Vove, kad su supružnici u međuvremenu dobili ćerku i živeli u siromaštvu. Sestra Osepašvilija je čak jednom uzela Vovu i predala ga strancu, majoru koji nije imao dece. Kada je majka pronašla sina, odlučila je da mora da ga odvede svojim roditeljima.
Ni tamo nije mogao da ostane dugo pošto su oni bili veoma bolesni.
– Moji roditelji su dali Vovu starateljskoj porodici. Imao je oko devet godina – rekla je Putina i dodala da je od tada uvek oseća krivicu, ali nije imala izbora.
To je priča koju je Daudov zabeležio tokom prve posete, da bi se u to selo vraćao nekoliko puta. Vera mu je pričala da su staratelji Vladimir Spiridonovič Putin i Marija Ivanovna Putina bili par koji nije imao svoju decu, a bilu su u daljem srodstvu sa njenim roditeljima.
Daudov je u Metečiju pričao sa nekolicinom ljudi koji su se još dobro sećali Vove. Jedan od njegovih školskih drugova sada je na čelu seoske škole. Daudove je zatražio od starice neki dokaz, na šta je ona rekla da su ljudi iz KGB-a odneli sve stare porodične fotografije i upozorili je da ne priča nikome o Putinu. Nekih osam godina posle novinari britanskog “Dejli telegrafa” su u obližnjem gradu pronašli dokaz da je izvesni Vladimir Putin pohađao seosku školu u Metečiju.
3. Izborni rezultat, mart 2000, Istanbul
U nedeljama pre predsedničkih izbora u Rusiji nekoliko gruzijskih listova objavilo je priču o pravoj Putinovoj majci. Nakon smrti Bažajeva i Borovika ruski novinari više nisu dolazili kod Daudova u Tbilisi. Do izbora je bilo ostalo još sedam dana i Daudov je znao da je poslednji trenutak da plasira priču.
Ako turski konglomerat “Ihlas”, koji poseduje nekoliko televizijskih stanica i novina posluša Daudova i objavi priču, on se nadao da će je i ruski mediji preneti. Priča izlazi u listu “Turkije” i spremljen je i film za emitovanje na “Ihlasovoj glavnoj TV stanici. Ipak, čim je članak izašao, ruska amabasada kontaktira list uz pitanje odakle su dobili priču. Emitovanje na televiziji je stopirano, a u “Ihlasu” Daudovu poručuju da je to zbog gasovoda “Plavi tok”.
U sobi hotela u Istanbulu Daudov u večeri 26. marta 2000. sedi sa video snimkom Putine u džepu i na televiziji gleda rezultate ruskih izbora koji prikazuju pobedu Putina.
4. Ubistvo, oktobar 2000, Tbilisi
Po povratku u Gruziju Daudova je zateklo pitanje njegove žene da li je njihovo porodica sa troje dece i dalje bezbedna nakon objavljivanja priče u turskom listu. On ju je uverio da jeste i nastavio da traži način da plasira priču.
Ali, svet nije slušao Daudova, a uz to su i njegovi kontakti iz Turske objavili da je on širio ratnu propagandu u korist Čečena. U oktobru mu je kolega iz čečenskog predstavništva u Tbilisiju otkrio ime iskusnog italijanskog ratnog dopisnika koji je izveštavao iz Ruande, Bosne i sa Kosova i koji je u tom trenutku radio istraživanje u Čečeniji. Ime novinara bilo je Antonio Ruso (40) i on je bio spreman da poseti Veru Putinu u Gruziji.
Ruso je 15. oktobra posetio Daudova u kancelariji i nakon razgovora o Putinovom detinjstvu i od Čečena je dobio video kasetu nakon čega je krenuo. Sledećeg jutra na putu na nekih 35 kilometara od Tbilisija pronađeno je mrtvo Rusovo telo sa vezanim rukama. Utvrđeno je da je otet i potom pregažen kamionom.
“Cajt” prenosi tvrdnju neimenovanog italijanskog poslanika Evropskog parlamenta da je ubica Rusa tačno znao da je novinar planirao da obavesti kolege o onome što je saznao. Rusoov kompjuter, mobilni telefon i video kasete nestali su iz hotela.
U istrazi su pored italijanskih vlasti učestvovala i dva gruzijska policajca od kojih je jedan izveo samoubistvo, a drugi je otrovan.
5. Školski dani, septembar 1960, Lenjingrad
– Znam više o porodici mog oca nego o majčinoj porodici – glasila je prva rečenica u autobiografiji Putina objavljenoj početkom 2000. godine.
U toj knjizi Putin je naveo da mu roditelji nikada ništa nisu rekli o sebi, posebno otac kojeg je nazivao “ćutljivim čovekom”.
Putin je ipak do detalja opisao kako se otac hrabro borio u Drugom svetskom ratu i kako je deda radio kao kuvar Lenjina i Staljina.
Opisi su ipak detaljni samo u pogledu perioda nakon 1. septembra 1960. kada je krenuo u školu u Lenjingradu, vreme kada je po Veri Putinoj već bio napustio Meteči. Kada je autobiografija objavljena, roditelji koje je Putin nazivao svojim bili su već umrli. Vera Gurevič, Putinova učiteljica ima izjavu u toj knjizi o tome kako je Volođina majka bila veoma hrabra kada ga je rodila u 41. godini života, što je inače bilo veoma nebično za ženu u tadašnjem Sovjetskom savezu.
Nemački nedeljnik postavio je pre objavljivanja ovog teksta u maju ove godine pitanja o vezi sa temom Dmitriju Peskovu, Putinovom portparolu, ali je dobio samo odgovor njegovog saradnika da se sve informacije o Putinu mogu naći na sajtu Kremlja.
Tu je prikazan Putin kao dečak sa majkom, star između šest i osam godina, koji deluje mlađe nego što bi bilo dete za koje je Vera Putina tvrdila da je dato starateljima. Ako je fotografija prava, priča Putine onda nije tačna. Ipak, dečak sličnog izgleda pojavljuje se na drugoj nepotpisanoj slici na sajtu i mogao bi da bude jedan od dvoje dece koja su preminula Putinovim roditeljima pre nego što su ga dobili. (Fotografije iz lične Putinove arhive možete videti OVDE).
“Cajt” navodi da je tačno deset dana nakon što su poslali pitanja Kremlju u magazinu “Ruski pionir” izašao Putinov autorski članak u kojem je detaljno govorio o svojim roditeljima, što je pre toga retko činio.
6. Uzorak krvi, februar 2015, Meteči
Vera Putina i dalje živi u staroj kući u Metečiju, uz koju je bašta sa malim vinogradom. Otvara vrata nemačkom novinaru. Sada ima 89 godina. Na pitanja o sinu pogleda sa nevericom, a Ljuba, jedna od njene tri ćerke izlazi iz kuće i staje ispred majke kao da je štiti.
Ljuba je doputovala autobusom iz Tbilisija u Meteči i donela majci lekova, a zaklaće joj kasnije i par pilića. Verin muž Georgij Osepašvili umro je pre nekoliko godina.
– Ne bi trebalo da traćite vreme pričajući sa mojom majkom. Nije joj dozvoljeno da kaže bilo šta. Zabranjeno joj je da priča sa novinarima. Oni su preplašili sve u selu. Oni su bili iz tajne službe – kaže Verina ćerka.
Žali se koliko je njena porodica propatila zbog Putina. Njen unuk se jednom prilikom našalio kako bi hteo da baci bombu na školu, nastao je skandal i nastavnik mu je rekao da je isti veliki kriminalac kao i njegov rođak Putin, koji je kao ruski predsednik poveo rat protiv Gruzije 2008.
Ljuba navodi da su se pre nekoliko godina kasno jedne večeri pojavila dva muškarca i dve žene u majčinoj kući. Jedan od muškaraca predstavio se kao policajac, a žena je rekla da su medicinske sestre. Izvadili su starici krv i nestali. Verina ćerka je ubeđena da ih je poslala ruska tajna služba, iako ništa nije čula o rezultatu uzorka krvi.
– Niko ovde ne sumnja da je Vladimir Putin sin moje majke – zaključuje razgovor Ljuba i odlazi sa majkom u kuću.
7. Pogrešno ubistvo, septembar 2003, Baku
Nakon smrti Antonija Rusoa, Rustam Daudov je postao ubeđen da je ruska tajna služba u mogućnosti da uradi šta god hoće u Gruziji. Da bi zaštitio sebe i porodicu menjali su dom na svakih par nedelja tokom 2001 i 2002. Sinovi su im prijavili da su primetili da ih nekli ljudi prate po povratku iz škole, nakon čega je Daudov zabranio deci da izlaze sama.
Nekoliko nedelja kasnije gruzijski zvaničnici došli su u čečensko predstavništvo u Tbilisiju i poručili Daudovu i ostalima da će morati da se isele za nekoliko nedelja. Rečeno im je da Gruzini ne žele više prisustvo Čečena u svojoj prestonici.
Daudov i porodica ostali su neko vreme u Tbilisiju, odakle je on redovno leteo za Baku, glavni grad Azerbejdžana, gde su čečenski separatisti i dalje imali predstavništvo. Azerbejdžanska policija je u noći 7. septembra 2003. pronašla u centru Bakua leš muškarca upucanog sa pet metaka iz neposredne blizine. Policajci su bili ubeđeni da nije bila u pitanju pljačka.
Žrtva je navedena kao Čečen po imenu Rustam Daudov. Ruska televizija javila je o ovome uz sliku Daudova.
8. Jedina slika, mart 2015, zapadna Evropa
Prošlo je skoro 15 godina od kada se Daudov prvi put sreo sa Verom Putinom. Daudov sedi na kožnom kauču u dnevnoj sobi, nekoliko hiljada kilometara daleko od Gruzije.
U noći 6. septembra, kada se ubistvo desilo, vraćao se avionom iz Bakua u Tbilisi. Kada je sleteo, morao je da teši gomilu prijatelja i rodbine koji su čuli da je ubijen čovek njegovog imena i prezimena. Rustam Daudov iz Tbilisija bio je i dalje živ, iako je ruska televizija objavila njegovu sliku. Ubice su greškom upucale njegovog imenjaka koji je isto bio iz Čečenije.
Ispred njega je i dalje video kaseta za koju Čečen i dalje veruje da je ključni dokaz da Putin krije porodičnu tajnu. Daudov ima i jednu fotografiju koja leži pored njega. Na njoj je trogodišnji dečak debelih obraza i sa šiškama preko čela. Čečen kaže da mu je tu sliku 2000. dao brat Georgija Osepašvilija, muža Vere Putine.
Posle ubistva Daudov je dobio priliku da napusti Gruziju, a zanimljivo je da “Cajt” navodi da su mu dokumente za njega i porodicu pomoću kojih je odleteo u zapadnu Evropu, obezbedile UN. Nemački magazin tvrdi da se Daudov nedeljama premišljao da li da se sastane sa novinarima, žena je bila protiv, ali je on pristao, pri čemu “Cajt” u ovoj priči nije koristio pravo ime Čečena.
Ispred njega je i dalje video kaseta za koju Čečen i dalje veruje da je ključni dokaz da Putin krije porodičnu tajnu. Daudov ima i jednu fotografiju koja leži pored njega. Na njoj je trogodišnji dečak debelih obraza i sa šiškama preko čela. Čečen kaže da mu je tu sliku 2000. dao brat Georgija Osepašvilija, muža Vere Putine.
Tvrdi da je to jedina fotografija koju KGB nije našao prilikom pretresa kuće. Anthropološkinja Andrea Vojgt, koja pomaže nemačkom pravosuđu u identifikaciji okrivljenih na osnovu fotografija, uradila je morfološku analizu fotografije koju joj je prosledio “Cajt”.
Njen odgovor je bio da na osnovu navodne Putinove fotografije iz detinjstva ne može da izvede konačni zaključak.
– Moj ceo život je promenjen zbog ove tajne. Prosto mora nešto da postoji u celoj ovoj priči – zaključio je Daudov.
Na kraju sastanka sa novinarima nemačkog lista, pre rastanka Daudov je postavio tri pitanja.
– Prvo, zašto je KGB više puta posećivao Veru Putinu u Mektečiju, što su potvrdili i meštani tog sela? Drugo, ako Putin nije njen sin, zašto nije pokušao da pronađe njenog pravog sina i tako stavi tačku na ovu priču? Treće, zašto ruska tajna služba nikada nije obelodanila i objavila DNK analizu Vere Putine?
Samo Vladimir Putin zna odgovore na ova pitanja zaključuje “Cajt”.
BLIC.RS