Naime jedini srpski nobelovac i književnik svjetskog glasa, Ivo Andrić, imao je ljubavnu aferu sa ženom svog kuma, takođe književnika Gustava Krkleca. Pošto se o tome pričalona sve strane kraljevine i sam Krklec shvatio da je između Andrića i njegove Perside buknula strast, upitao je kuma šta se dešava, a on mu je odgovorio:
– E, moj Gustav, to ti je kao letnji pljusak: kako dođe, tako i ode!
Krklec se poslije toga razveo od supruge, a s kumom je kasnije uspio da izgladi odnose. Zbog ove afere, srpski nobelovac je navodno izbačen i iz masonske lože Preporod, u kojoj se zadržao svega godinu dana.
Iako mu je život bio protkan burama i avanturama, Andrić je volio da se predstavlja kao običan čovjek, nezanimljiv i oslobođen boemskih skandala. Rođena je 9. oktobra 1892. u selu Dolac kraj Travnika, a umro je 13. marta 1975. na VMA u Beogradu u 82. godini.
Ravnodušan prema Nobelu
Ivo Andrić je 10. decembra 1961. dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman „Na Drini ćuprija“. Polovinu novčane nagrade darovao je za unapređenje biblioteka u BiH. Matija Bećković se u jednom intervjuu prisetio tih dana:
„Bio sam na ulici kad se pročula vest da je Andrić dobio Nobelovu nagradu i svi smo pohitali ka Francuskoj 7. Sjatili su se tamo pisci i domaći i strani novinari. Jedini koji nije bio uzbuđen bio je Ivo Andrić. Svi smo to shvatili kao priznanje svima nama, a Andrić je u svom starom mantilu i sa već izanđalom tašnom govorio kako bi želeo da sve to što pre prođe da bi se vratio za svoj pisaći sto.“