Poznati američki psihijatar Vilijam Gleser smatra da bi u ljubavnim vezama svu pažnju trebalo usmeriti na razvijanje svoje lične moći, odnosno sopstvenih kvaliteta.
Na početku ljubavne veze najlepše se osećaju oni koji u vezu ulaze sa punim poverenjem u partnera i sa verom da će veza dugo trajati. Međutim, to se vremenom menja, što je sasvim logično budući da odnos počinje sve više da se temelji na realnim kvalitetima, a sve manje na veri i poverenju. Vrlo je teško predvideti hoće li neka veza opstati, a još je teže predvideti koliko će se partneri u vezi osećati zadovoljno, voljeno i slobodno.
Mnogi osećaju odbojnost prema reči “moć” jer ih asocira na potrebu za dominacijom, ali u ovom slučaju to je zdrava potreba za osećajem da smo nekome važni i da možemo ostvariti i neke svoje ciljeve. Gleser smatra da je u vezama glavni izvor nesreće to što partneri pokušavaju da ostvare svoju potrebu za ljubavlju i pripadanjem tako što nastoje uspostaviti kontrolu nad partnerom.
Čak i potpuno potčinjena osoba koja je u odnosu s vrlo egocentričnim partnerom će podsvesno pronaći način da uspostavi neku vrstu kontrole, pa makar i kroz nemoć – tako što će oboleti od neke psihosomatske bolesti pa će njene potrebe napokon izbiti na videlo i doći u centar pažnje.
Izvor: Nadlanu