Od letka u poštanskom sandučetu do pripadnika japanske sekte u crnogorskom hotelu. Šezdeset Rusa i Japanaca, članova sekte Aum šinrikjo, privukli su pažnju policije kada su tražili da u iznajmljenom hotelu ne bude osoblja i da se isključe kamere za nadzor.
Član Evropske federacije za praćenje rada sekti Zoran Luković rekao je da rezultat može da bude nadrilekarstvo, ali i ekstremizam, kao u slučaju Omši rikjo, koja je taj akt preuzela 1995. godine u Tokiju. “Najčešće nije poznato da je ta sekta zabranjena, ali i da je pod drugim imenom i dalje aktivna”, kaže Luković.
Kada je reč o mladima, pojava novih prijatelja od kojih su socijalno zavisni je, upozoravaju psiholozi, prvi alarm za roditelje. Uticaju sekti podložne su i usamljene osobe.
Psiholog Zoran Milivojević rekao je da mlada osoba koja oseća prazninu tada upoznaje nekoga ko joj posvećuje pažnju, uspostavlja se čvrsta veza, ta osoba pomisli da postoji neko ko je ceni.
Sekte se najčešće predstavljaju kao udruženja, akademije, društva za alternativno lečenje. Bez obzira na to odakle stižu, u Srbiji se prilagođavaju.
“Dolaze upravo sa stvarima koje su legitimne i uobičajene, tako da će ući u strukture, u obrazovne programe, posećivaće verske objekte sa svojim budućim članovima, tako da će član koji je zainteresovan pomisliti: A, to je u redu, evo, idemo u naše manastire, crkve”, smatra Luković.
Nema tačnih podataka o broju destruktivnih sekti u Srbiji jer mnoge funkcionišu neformalno i organizuju se na internetu i društvenim mrežama. Ipak, kažu stručnjaci, izvesno je da ih ima u svakom okrugu u Srbiji.
RTS