Nije bilo lako biti Nikola Jokić poslije najnovijeg poraza Denvera. Razmaženi navijači Nagetsa kao da su preko noći okrenuli leđa najboljem NBA centru, ali… odakle im uopšte povod za tako nešto?
Nazivanje najkorisnijeg igrača omiljenog kluba “debelim”, “lenjim” i čime sve ne, ne dešava se baš često, a eto, Jokića je zadesilo posle NBA poraza od Nju Orleansa sa 100:112. Došao je taj poraz od autsajdera, i to kada su Nagetsi pokušavali da prvi put otkako ih je trener Majkl Malon preuzeo, “vežu” osam trijumfa u nizu. Igrali su na praznični dan, pred svojom publikom, ali… Sve se kretalo nizbrdo. Osim gostujućih “pelikana” koji su raširili krila i odnijeli cijeli plijen iz Kolorada.
Nikola Jokić statistički nije bilo loš: 23 poena, deset skokova i četiri asistencije. Mada, dok je bio na parketu, njegov tim je primio 13 poena više nego što je dao. Postoje samo četiri tima protiv kojih je ove sezone Jokić imao negativan taj “plus/minus faktor”, ali za razliku od tih njegovih učinaka protiv Atlante (-2), Sakramenta (dva meča, prosečno -3) i Bruklina (dve utakmice, prosečno -6), Nju Orleans očigledno najbolje koristi svoje sposobnosti kada naspram sebe ima Jokića, koji u mečevima sa “pelikanima” ima vrlo loših -14,5.
Ali, da li je samo u tom “plus/minus faktoru” (koji je kod Jokića +15,9 u 21 ovosezonskoj pobedi, a prosječno -4,7 u porazima, a tih devet utakmica izgubljene su prosečno sa 7,3 razlike) dovoljno da se u njega uperi prst kao u glavnog krivca?
Ne, nije dovoljno, naravno, ali šta bi mogao da bude razlog onakvog utiska?
Foto: AP Craig Mitchelldyer/Promo
Možda činjenica da je na početku sezone Jokić prilično loše realizovao šuteve u kojima tik uz njega nije bilo čuvara. Nije trebalo dugo da naredni rivali budu time ohrabreni, pa su su na krilima njegove ponekad lošije preciznosti od uobičajene postali naprasno voljni da ga rano puste da neometan šutira.
Konkretno, u devet ovosezonskih poraza, Jokić je u prvoj četvrtini samo sa 28,6% preciznosti realizovao “otvorene šuteve” (koje NBA liga smatra ako je najbliži defanzivac udaljen od 1,2 do 1,8 metara). Iako se on do kraja tih izgubljenih mečeva popravi, pa dogura do 40,6% – uglavnom to bude kada se rezultat “juri”, a protivnik, pun samopouzdanja, koristi na najbolji način to što su se Nagetsi “rano zagrcnuli” jer im najbolji igrač nije non-stop dominantan (što, jelte, nije ni prirodno stanje u košarci, ali samopouzdanje ume da naraste iz raznih razloga).
Svakako da je interesantno i to što Jokić ove sezone, zapravo, daleko lošije šutira kada ga “niko ne čuva” nego kada je “bliskoj borbi”. NBA liga težinu šuteva u odnosu na udaljenost čuvara deli na “veoma tesna pozicija” (razdaljina dvojice rivala do 60 cm), “tjesna pozicija” (od 0,6 do 1,2 metra), potom onaj pomenuti “otvoreni šut” (1,2 – 1,8 metara od čuvara) i “veoma otvoreni šut” (najbliži rival je 1,8 ili više metara udaljen od mjesta sa kog se upućuje šut). I, Jokić daleko bolje šutira u prve dvije situacije (50%, odnosno čak 62,3%) nego kada je daleko od protivničke odbrane (36,8% kada ima otvoren šut, a 45,1% kada ima “veoma otvoren”). U porazima mu realizacija tih veoma otvorenih šuteva pada na samo 31,3% i, naravno, javi se osećaj razočaranosti kod onih koji od omiljenog kluba, pa i omiljenog igrača, očekuju više. Naročito kada voljenoj ekipi ne ide.
Foto: Steve Dipaola/EPA
Pomešaju se tad razočaranost i razmaženost, koja nije retka pojava kod ostrašćenih navijača, i dobiju se (i) one uvrede.
Samo, novinari koji ozbiljnije prate Denver Nagetse, poput Nika Kosmajdera koji to radi za “Atletik”, ističu u prvi plan druge razloge. Nekoliko njih, zapravo. A nijedan ne naziva “Nikola Jokić”. Za one kojima je NBA klub iz Kolorada drag, evo kako je glasio njegov osvrt na poraz koji je u četvrtak doživljen, a koji počinje opisom nekoliko situacija – u kojima Jokić uopšte nije bio na parketu, već se tri minuta kasnije pridigao sa klupe za rezerve i ušao na teren:
“Ovo je bio skok koji Nagetsi nisu smjeli da uprskaju.
Gube jedan razlike od Pelikansa, osam minuta pre kraja četvrte četvrtine, na Božić. Sigurno da Denver može da uhvati loptu posle promašaja Džrua Holideja jer su svi igrači Nju Orleansa počeli da se vraćaju u odbranu. Sigurno da Nagetsi mogu da stresu sa sebe sve glavobolje koje su ih mučile tokom ovog meča kog je mogla da gleda cela zemlja i vrate stvari u red. Sad će da skupe ono što je ostalo od koncentracije, riješenosti i neophodne egzekucije i provuku se pored Pelikana koji imaju samo osam pobjeda u sezoni i, eto, tako će Denver da nastavi da vozi svoj voz.
Međutim, sa Mejsonom Plamlijem, Džeramijem Grantom i Gerijem Herisom koji su stajali pod košem, nekako je lopta otišla van terena upravo udarivši Nagetse.
Ups.
Pa, dobro. Vidno iznervirani Nagetsi su uspeli da se za tu grešku od koje se čupa kosa – iskupe, natjerali su Holideja da napravi kiks šutirajući iz neizgrađene pozicije, iz okreta. To je skok koji će biti Denverov, zar ne? Sa tri njegova igrača u reketu (Heris, Grent i Malik Bizli) dok je samo Derik Fejvors predstavljao jedinog člana Nju Orleansa u blizini, to bi trebalo da bude iskupljenje za prethodni skok-greh, za pokretanje snažne završnice i osmu uzastopnu pobedu.
Avaj, to bi bio neki lep Božićni film. A Nagetsi su više bili kao “Loš Deda Mrez”.
Fejvors je ostvario ofanzivni skok, jedan od 14 koliko su “pelikani” imali, a Nagetsi su samo blenuli ka lopti. Gosti su pokazali zahvalnost za novi posed tako što su dali trojku iz svog drugog pokušaja, otišavši na +4. Nagetsi više nijednom nisu preuzeli vođstvo u porazu od 100:112, kojim je prekinut njihov niz od sedam uzastopnih pobeda.
Nagore u svemu? Nagetsi su znali šta ih čeka, a sapleli su se i pored toga.
“Uradili su nam isto što i prvi put kada smo igrali protiv njih”, kaže Heris.
Prvi put je bio 31. oktobar. I tada je meč prenošen na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, TNT-u. Bila je to šansa, na startu sezone, da Nagetsi pošalju poruku o ispravnosti njihovih nada da budu kandidati (za titulu) iz Zapadne konferencije. Nije se to desilo, naravno. Denver je tako deklasirani da je trener Majkl Malon lekciju nazvao ponižavajućom.
Drugi susret je ponudio Nagetsima šansu da isprave sve te tako loše stvari od pre dva mjeseca i istupe na pravi način, baš kao što su igrači najavljivali da jedva čekaju da pokažu da će biti slučaj
Opet, nije bilo tako.
“Lagao bih kada bih rekao da ovo ne boli”, kaže krilo Denvera Vil Barton, dodajući: “Ovaj naš tim je prvi put igrao za Božić, meni je to bio prvi takav meč u karjeri. Uvek želite da ostvarite pobedu i igrate dobro. Na kraju krajeva, duga je sezona, ovo je jedan meč od 82”.
To je dio kada ćemo uzeti naočare za širu sliku. Nagetsi su na 21-9, što je identičan učinak kao u prošloj sezoni, u kojoj su do kraja ligaškog dela nadmetanja došli do 54 trijumfa. Nisu oni jedini kandidati za vrh na ‘Zapadu’ koji imaju pehove: Lejkersi su izgubili četiri uzastopne utakmice, uključujući i Božićnu sa Klipersima. Hjuston je izgubio od Golden Stejta, koji je do tog meča ostvario samo sedam pobeda. Denver je i dalje dobar tim, možda i veoma dobar, a decembarski poraz to ne menja.
Ali, postojali su detalji u ovom izgubljenom meču koji predstavljaju ozbiljne razloge za zabrinutost kada se radi o timu koji je stalno pod lupom zbog šampionskih pretenzija. A ta lupa je, zapravo, mnogo moćniji mikroskop, onaj koji pokazuje kako naizgled mali problemi dovode do velikih problema.
Da pogledamo najboljeg igrača utakmice, Brendona Ingrama. Mlado krilo je ubacilo 31 poen uz šut 11/18. Trojke je pogodio sedam puta iz devet pokušaja i glavni je razlog što Denver nije mogao da ‘veže’ dobre defanzivne poteze u drugom poluvremenu, kada je on dao 17 poena.
“Nismo imali adekvatan individualni odgovor za Ingrama, a ja sam taj koji je trebalo da odradi bolji posao da pomognem našim momcima”, kaže trener Malon i dodaje: “U prvom meču nam je dao 25 poena, sada 31, i to na vrlo dobar, efikasan i lagan način”.
Nagetsi su mnogo koristili Pola Milsapa i Grenta da se nose sa 195 cm visokim košgeterom. Ali, Denver je bukvalno svaku pik-en-rol situaciju u odbrani reševao tako što bi drugi igrač preuzimao Ingrama, a on je kažnjavao svaku ‘zamjenu’ koja bi mu prišla, lagano poentirajući preko Herisa ili prolazeći pored Džamala Mareja. Na kraju treće deonice Nju Orleans je odradio ‘pik’ tako da je (centar Denvera) Mejson Plamli ostao na Ingramu. Bivši drugi pik s drafta je postigao možda i najvažniju trojku u toj četvrtini, za potpunu promenu pravca toka ove utakmice, jer Plamli nije mogao na vreme da dođe do njega.
Interesantno, Tori Kreg, najviši spoljni defanzivac Denvera, uopšte nije igrao ovoga puta. On je uglavnom van rotacije jer je Bizli počeo da nalazi pravi ritam u napadu, a Malon daje minute i mladom Majklu Porteru, mada se trener nije libio da koristi Krega u specifičnim momentima, kao kada mu je 19 minuta poverio da maltretira Džejmsa Hardena u pobedi Denvera nad Hjustonom 20. novembra.
Srećom po Nagetse, oni će teško morati na Ingrama u plej-ofu, osim ako “pelikani” ne naprave čudo u preostale dve trećine sezone. Ali, šta će se dešavati sa Nagetsima kada treba da nađu odgovore za igrače kao što su Pol Džordž ili Kavai Lenard? Njihove poteškoće sa Ingramom baš i ne odišu optimizmom.
Onda, tu je i problem sa skokovima. Nagetsi su bili peti u NBA prošle sezone jer su oni ‘osvojili’ čak 74,4% svih mogućih defanzivnih skokova. Sada su pali na 15. mjesto u ligi, zbog 72,8%. Ta naizgled mala razlika se zapravo povećava sa vremenom, što i dovodi do mečeva poput ovog, kada su Nagetsi nadskočeni sa 52:40. Protiv Lejkersa, u nedelju, Denver je dozvolio 15 ofanzivnih skokova – u prvom poluvremenu. To je trend koji muči stratega Nagetsa.
“Ne mislim da smo igrali dovoljno snažno, da budem iskren sa vama. Nismo ni prethodni put protiv Nju Orleansa, takođe uz prenos u celim SAD, igrali dovoljno posvećeno. Ali, da odamo zasluženo priznanje i našem rivalu. Sad su došli kod nas, igrali na Božić žešće od nas, želeći pobedu više od nas. Skokovi se na kraju svode na to ko ih želi više. A mi smo imali previše momaka koji su gledali loptu”, kaže Malon.
Još jedna problematična stvar u ovom porazu? Marej je ubacio samo osam poena, šutirajući 2/10. Kada je sezona počinjala, Malon je naglašavao da je konstantnost najveći cilj mladog plejmejkera, kome samo što je dat ugovor koji to i zahteva. U tri od poslednjih pet Marejevih utakmica, on je postigao bar 28 poena, uključujući i koš za pobjedu nad Feniksom. Ali u dva preostala meča je doživeo sunovrat: ukupno je dao 14 poena šutirajući 5/21 protiv Lejkersa i Pelikansa.
Ako tako nešto postane trend, kao što je bilo i u plej-ofu prošlog proleća, Nagetsima će biti teško da uspostave pravi ofanzivni ritam kada konkurencija postane jača (ne zaboravite, šest od sedam rivala koje je u donedavnom nizu Denver pobedio – imaju više poraza nego pobeda).
A tu je i, vjerovatno, najproblematičniji aspekt: iako su Nagetsi imali najbolji ofanzivni rejting tokom te serije od sedam pobeda, odbrana im je postajala sve gora. A posle poraza od Nju Orleansa, Denver je tek 15. u ligi kada se gleda defanzivni učinak u poslednjih osam utakmica – primao je 108,4 poena na 100 poseda lopte.
“To me baš brine, jer smo se početkom sezone baš u odbranu uzdali”, kaže Malon.
Problemi koji su izbili na videlo za ovaj praznik nisu referendum o tome kakva je ovo sezona Denvera. Ali, pred svetlima nacionalne pozornice, na kojoj je sve mnogo podložno kritici, pod lupom onih koji lako presuđuju, naročito timu koji se nada da će biti pretendent na tron, Nagetsi su uprskali. I, to je već sa pravom razlog za zabrinutost”, završava Kosmajder u tekstu sa Atletik.
Tolika analiza jednog od vodećih američkih novinara koji prate Nagetse, analiza neuspjeha – a u njoj ni reč o Nikoli Jokiću?
Možda baš to najbolje svjedoči koliko su opravdane kritike i uvrede pojedinih navijača Denvera. Uostalom, upućene su 24-godišnjaku koji je ove sezone najbolji strelac ekipe (17,6 poena po meču), najbolji skakač (10) i najbolji asistent (6,8). I, onako usput, ušao je NBA istoriju kao deseti na listi igrača sa naviše tripl-dabl nastupa.
Srpskainfo