“Ključno je zato što će se njime jasno pozicionirati svaki nivo vlasti, prepoznati njegove nadležnosti i način kako komuniciramo jedni s drugima, odnosno usklađujemo programe rada na evropskom putu da bismo imali jedinstven pristup.
Taj mehanizam nas uči da funkcionišemo u jednomm važnom procesu i da nismo jedni drugima neprijatelj, nego da stavimo u pogon nadležnosti kojima raspolažemo”, rekla je Cvijanovićeva sinoć za RTRS.
Ona je istakla da BiH nije ništa posebno uradila sa aspekta stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
“Iz BiH je poslata pozitivna poruka, ali nakon nje slijedi niz konkretnih koraka koji treba da budu preduzeti u narednom periodu i koji su veoma izazovni. Kada je riječ o stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, veoma je važno da prije toga znamo kako će izgledati mehanizam koordinacije, odnosno da o tom pitanju imamo potpunu saglasnost”, dodala je Cvijanovićeva.
Ona je podsjetila da je mehanizam koordinacije tema koja je već odavno na stolu.
“Nismo se uspjeli usaglasiti o njoj, iako smo u prethodne dvije-tri godine, došli do rješenja koje je trebalo da bude verifikovano, ali to nisu prihvatili bošnjački partneri iz Federacije”, kaže Cvijanovićeva.
Prema njenim riječima, postoji apsolutna svijest da je u BiH potreban mehanizam koordinacije, ali nisu iste polazne osnove, niti se podjednako u BiH razumije koliko je važno njegovo uspostavljanje.
“Volim da kažem da ovaj mehanizam prevazilazi okvire kretanja ka EU. To je mehanizam koji na određen način garantuje opstanak BiH, ukoliko želimo da se bavimo važnim stvarima i ako želimo da postoji organizovano kretanje u mnogim aspektima ili prosto saradnja i koordinacija, onda mora da postoji jedan takav mehanizam koordinacije”, smatra Cvijanovićeva.
Ona je naglasila da je osnovna funkcija mehanizima koordinacije da složenu ustavnu arhitekturu BiH dovede u određeni sklad.
“To znači da svaki nivo vlasti izvršava obaveze u skladu sa ustavnim nadležnostima, a da pri tome imate organizovano koordinisano kretanje svih tih nivoa. To znači, da se ne desi, kao što smo do sada imali situaciju, da Republika Srpska bude apsolutno lider kada je u pitanju jedan segment, a to je usklađivanje zakonodavstva, a da imate drugi entitet koji značajno kaska”, pojasnila je Cvijanovićeva.
Ona je navela da mehanizam koordinacije treba da garantuje i dovoljo komunikacije i dovoljno interakcije, ali i dovoljnu zaštićenost svakog nivoa vlasti sa aspekta njegovog ustavnog kapaciteta.
Cvijanovićeva je naglasila da evropski put ne služi da bi se mijenjao ustav, niti prenosile nadležnosti sa jednog nivoa na drugi, već naprotiv. Ona je istakla da mehanizam koordinacije koji je bio nekoliko godina na snazi nije valjao.
“Mora da bude usvojen smislen mehanizam koordinacije. Radili smo dvije ili tri godine na novom mehanizmu koordinacije za koji ja odgovorno tvrdim da je dobar i žalim što nije usvojen, jer bi danas bili na sasvim drugačujem putu kad govorimo o EU”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je istakla da će BiH u procesu evropskih integracija ući u veoma opasanu sferu kojom se mora formulisati pozicija države u pregovorima.
“Ako nemamo adekvatan mehanizam koordinacije, koji uvažava ustavne nadležnosti, nigdje nećemo stići. Tu su neka razmimoilaženja, ali je pred nama proces usaglašavanja”, navela je Cvijanovićeva.
Prema njenom mišljenju, proces koji slijedi BiH na putu ka EU je teži i zahtjevniji.
“Prije tri godine smo imali definisanu briselsku mapu puta sa pozicioniranim pitanjima – provođenje odluke `Sejdić-Finci` i uspostavljanje mehanizma koordinacije. Sada imamo i dalje ta dva pitanja, drugačiji raspored tih pitanja, a prije njih došlo je nešto što se zove reformski paket ekonomsko-socijalne prirode”, pojasnila je Cvijanovićeva.
Ona je naglasila da se time dobija nova dimenzija, nema više dva uslova, odnosno nema obećanja da će se ispunjavanjem prva dva uslova doći do kredibilne aplikcije za članstvo u EU.
“Sada nam je pozicija da se prvo moramo baviti ekonomsko–socijalnim pitanjima, što je sasvim u redu. Mi se već bavimo tim pitanjima, a cijenimo da je to interes Federacije BiH, kao i da će se Savjet ministar pozabaviti onim pitanjima koji su u njihovoj nadležnosti, ali nas na kraju tog procesa čeka `Sejdić – Finci`, jer bez toga ne možemo dobiti kandidatski status”, precizirala je Cvijanovićeva i podsjetila da je 80 odsto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju već na snazi.
Ona je upitala šta BiH ima od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ako nema uspostavljen mehanizam koordinacije?
“Partneri u BiH su različiti nivoi vlasti i moraju da budu ispoštovani u svemu tome. I danas sam u Sarajevu rekla da sam umjereni optimista. Previše znam o procesu kretanja ka EU, previše znam šta su bile zamke koje smo imali do sada i previše dobro poznajem političke subjekte u BiH da bih bila pretjerani optimista “, zaključila je Cvijanovićeva.