Većina ljudi ima glavobolju posle neprospavane noći provedene „uz čašicu više“, ali 12 odsto onih koji piju, nesposobno je da se u toj situaciji izbori sa anksioznim mislima.
Za većinu ljudi, mamurluk uključuje glavobolju, umor, žeđ ili mučninu. Ali neki ljudi takođe navode da doživljavaju anksioznost tokom mamurluka. Prema nekim procenama, anksioznost tokom mamurluka pogađa oko 12 odsto ljudi. To stanje za sada se naziva maksioznost (hangsiety).
Kako se telo oporavlja od alkohola, mamurluk stvara stanje fiziološkog stresa. Uopšteno govoreći, fiziološki stres se dešava kada je telo pod pritiskom – kao što je bolest ili povreda. Mamurluk, ne samo da izaziva promene u našem imunološkom sistemu, već takođe povećava nivoe kortizola (koji se često nazivaju „hormonom stresa”), krvni pritisak i rad srca – promene koje se takođe dešavaju sa anksioznošću.
Mozak takođe doživljava promene. Istraživanja pokazuju da je moždana aktivnost koja uključuje dopamin (vrstu neurotransmitera) niža tokom mamurluka. Ovo je važno, jer dopamin igra važnu ulogu u regulisanju anksioznosti.
Zanimljivo je da stres i nedostatak sna u kombinaciji sa mamurlukom mogu dovesti do pada raspoloženja i kognitivnih funkcija (uključujući pažnju i pamćenje). Umor, stres i suočavanje sa drugim neprijatnim simptomima mamurluka takođe mogu otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Na primer, neko sa mamurlukom može biti previše zaokupljen osećajem mučnine, glavobolje ili umora da bi mogao efikasno da se nosi sa anksioznim mislima.
Mnogi su takođe izjavili da se osećaju kao da imaju više problema sa regulisanjem svojih emocija kada su mamurni. Veće poteškoće u regulisanju emocija tokom mamurluka mogu objasniti zašto neki ljudi doživljavaju anksioznost.
U jednoj studiji, tim stručnjaka je posmatrao kako mamurluk utiče na mentalne sposobnosti koje su važne za mnoge aspekte svakodnevnog života, uključujući pamćenje, fleksibilno razmišljanje i samokontrolu. Učesnici su dobili niz zadataka koji su testirali ove mentalne veštine, kao što je pamćenje niza rečenica i podsećanje kada se to od njih zatraži.
Negativni životni događaji, depresija ili bes dok pijete, krivica zbog pijenja, pa čak i određena stanja ličnosti (kao što je neuroza) su takođe povezani sa promenama raspoloženja tokom mamurluka.
Naučnici su otkrili i da ljudi koji su bili mamurni imaju lošije rezultate u ključnim aspektima svojih mentalnih veština, koje pomažu ljudima da se nose sa anksioznošću i inhibiraju anksiozne misli. Ako su ove mentalne veštine slabije tokom mamurluka, to može pomoći da se objasni zašto se neki ljudi bore sa anksioznošću.
Bol je deo skoro svakog mamurluka – bilo da je u pitanju glavobolja ili bolovi u mišićima. Ali istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi koji imaju sklonost da preuveličavaju bol ili očekuju najgore, doživeti anksioznost.
Istraživanja takođe pokazuju da je veća verovatnoća da će ova grupa doživeti jak mamurluk. Ovo bi moglo objasniti zašto neki ljudi doživljavaju anksioznost, dok drugi ne.
Mamurluk može drugačije da utiče na ljude i zašto to stanje treba shvatiti ozbiljno. Promene raspoloženja tokom mamurluka, i ansioznost, nisu samo neprijatne, već mogu biti povezane i sa povećanim rizikom od sukoba sa drugima i smanjenom produktivnošću na poslu.
RTS