“Ako ne budemo imali častan kompromis i ekonomski održivo rješenje, preuzećemo odgovornost da kažemo ne daljem sprovođenju jedne katastrofalne politike”, rekao je Cipras poslije razgovora sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom, prenijele su agencije.
U svakom slučaju, Cipras je odbacio mogućnost održavanja referenduma, navodeći da će Vlada i on lično donijeti tešku odluku da li da prihvate sporazum ili kažu “veliko ne nastavku katastrofalne politike”.
“Postoji jedan izbor – rješenje koje je ekonomski održivo i koje može da prihvati i društvo i parlament”, istakao je Cipras, prenijela je grčka agencija ANA.
Fajman je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ciprasom, rekao da će pokrenuti incijativu da bude posrednik između grčke vlade i međunarodnih institucija.
Izražavajući punu podršku grčkom narodu, Fajman je ukazao da aktuelnu krizu nisu izazvali oni koji primaju plate ili penzije i da je potrebno pronaći rješenje koje neće dalje produbiti siromaštvo i nezaposlenost.
“Moramo da težimo ka rješenju, koje još nemamo. Obećavam da ću vas u potpunosti podržati”, rekao je Fajman, obraćajući se Ciprasu.
Fajman se nešto ranije sastao i sa grčkim predsjednikom Prokopisom Pavlopulosom, koji je rekao da je veći dio demokratskih snaga u Grčkoj odlučan da obezbijedi napredak zemlje u okviru evrozone i EU.
Pavlopulos je upozorio da aktuelna ekonomska kriza postaje socijalna kriza, dodajući da je zajednički cilj da se spriječi njeno dalje produbljavanje.
Fajman je prvi šef vlade zemlje članice EU koji je posjetio Atinu od izbora nove grčke vlade.
Uoči posjete Atini, Fajman je u intervjuu za grčku agenciju, pozvao na okončanje politike ekstremne štednje u Grčkoj, ističući da bi izlazak te zemlje iz evrozone bilo najgore od svih mogućih rješenja.
On je kazao da se ne može nastaviti sa politikom ekstremnih mjera štednje, kao i da se Grčkoj mora pružiti šansa da otplati dugove.
Austrija je veoma angažovana u Grčkoj i veoma bi je skupo koštao otpis dugova.
Ukoliko bi došlo do otpisa 50 odsto duga, koliko se pominje, austrijska država bi morala da otpiše oko 4,5 milijardi evra.
Agencije