Ovako danas pričaju komšije Blaženke J. (39) iz Batajnice, koju je na spavanju, sekirom ubio suprug Čedomir J. (43).
Kako se sumnja, Čedomir je suprugu ubio jer mu je saopštila da želi razvod. Kobnog dana kod njih je sve izgledalo normalno, zajedno su večerali. Da li mu je Blaženka tada saopštila da želi da se rastanu, nije poznato…
– U petak je pokosio travu u dvorištu, trebalo je da pijemo kafu, ali je rekao da žuri. Htio je da završi cijelo dvorište i da opere staze. Kasnije te večeri očekivao je hranu, koju je poručio za njega i suprugu – prisjećaju se komšije posljednjeg dana supružnika.
Kako kažu, čak se sa njima šalio jer im je kasnila dostava hrane.
– Čovjek koji je dostavio hranu nije mogao da mu nađe kuću, zvali su brojeve okolnih kuća. Na kraju smo mu pomogli da ih pronađe i dostavi im večeru. Kada je Čeda izašao iz kuće nasmijao se i rekao: “Cijeli komšiluk se podigao da bi nama stiglo jelo”, a potom se okrenuo i ušao u kuću – pričaju komšije za Kurir.
Komšije kažu da nisu ni slutile da je to posljednji put da vide Čedomira.
– Ispostavilo se da im je to bila poslednja večera, praktično oproštajna. Mi ne znamo zbog čega je Čedomir počinio zločin, kao ni to da li ga je planirao. Ali, kad samo pomislim da se smijao prije ubistva i samoubistva i večerao sa ženom, naježim se – kaže komšija.
Blaženka J. (39) je ubijena na spavanju sekirom i to jednim udarcem u glavu, a drugim u vrat. Njen suprug se nakon zločina popeo na sprat kuće i tu izvršio samoubistvo vješanjem.
U trenutku zločina njihovo dvoje djece nije bilo kod kuće – kćerka (18) bila je na moru, a sin kod rođaka.
Kako su komšije ispričale, Blaženka i Čedomir su zadužili cijeli komšiluk, ne samo u vrijeme korona virusa, nego i mnogo prije toga.
– Toliko su nas zadužili, da ćemo njihovu djecu gledati do kraja života, sve ćemo dati za njih! Blaženka je u vrijeme najgore situacije sa koronom išla po komšiluku i pomagala starijima, davala im terapije i njegovala ih kad niko nije htio. Čedomir je svuda išao da radi, svako me je pomagao, nikada ni dinara nije želio da uzme, pola komšiluka je sazidao – pričaju komšije i dodaju da se iz njihove kuće uvijek čula pjesma, nikada nisu ton povisili ni jedno na drugo, ni na djecu.