Vizantijski car Justinijan Prvi, u znak zahvalnosti rodnom kraju, pre 15 vekova sagradio je Caričin grad. Iz ovog kraja Saša Petrović je sa porodicom otišao u Englesku pre 19 godina. Justinijanovom graditeljskom podvigu i danas se divi.
„Nisam siguran da u Engleskoj postoji grad ove veličine, da je toliko toga ostalo i da je toliko iskopano. Ono što oni imaju jeste uređeno, sigurno imaju veća sredstva i više je uloženo“, kaže Petrović.
Da ovaj lokalitet zaslužuje više smatraju i stručnjaci. U prilog njegovom značaju je i kandidatura za Uneskovu zaštitu, ali je Caričin grad na listi čekanja od 2010. godine.
„Praktično u sedam godina od tog trenutka nije urađeno puno. Da bi se dospelo na svetsku listu baštine neophodno je da se ispuni niz uslova, a mi, nažalost, kao država nismo bili spremni da se time bavimo na jedan ozbiljan način“, ocenila je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Elena Vasić.
Uprkos dosadašnjim istraživanjima naših i najviše stručnjaka iz Francuske, takozvana „kamena plastika“ nije dovoljno istražena. Na njoj će, pod pokroviteljstvom Uneska, raditi volonteri iz celog sveta.
„Mi ne znamo, ti delovi kamene plastike, arhitekture, koji leže svuda po lokalitetu sa kog su tačno objekta, gde bismo mogli da ih prezentujemo“, istakla je Elena Vasić.
Ni pre ni posle Justinijana na prostoru od više od 10 hektara ništa nije građeno.
Justinijana Prima – vojni, crkveni i administrativni centar iz šestog veka, prošle godine posetilo je tek nešto više od 2.000 ljudi. Prisustvo predstavnika Uneska Caričinom gradu kod Lebana će, očekuju u Zavodu, sagraditi drugačiju budućnost.
RTS